Душан „Душко“ Радовић (Ниш, 29. новембар 1922 — Београд, 16. август 1984) је био српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.
Рођен је у Нишу, отац Угљеша био је машиновођа пореклом из Чачка, а мајка Софија рођена Стефановић била је из Ниша.
Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе” и (од 1975. године) уредник Студија Б. У Београду се дуги низ година одржава атлетска трка “Сећање на Душка Радовића“. Душков брат је познати атлетски тренер Бранимир “Брана” Радовић.
Умро је 16. августа 1984. године у Београду. Његов син је Милош Радовић.
Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро“. Био је велики љубитељ фудбала и навијач ФК Партизан.
Афоризми о деци
Волимо децу и кад су крива, јер ће их живот кажњавати и кад нису.
Јуче је један родитељ завапио на родитељском састанку: “Дајте ми добро дете, па ћете видети какав сам ја отац!”
Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас.
Благо бабама и дедама који имају унуке. Тешко нама који имамо децу.
Боље нам је било док смо сами били деца него сад кад имамо децу. Деца су безобразна и незахвална.
Има велике сиротиње међу нашом децом, којој, сем пара, родитељи ништа нису могли дати.
Децо, можете мислити какав је живот када је од колевке па до гроба најлепше ђачко доба.
Ако решите све проблеме своје деце, она неће имати других проблема сем вас.
Не васпитавајте децу ако не умете. Боље је бити неваспитан него лоше васпитан.
Маме туку децу зато што их воле. Тате их туку зато што нису такви да би их и они могли волети.
Само деца која не слушају могу постати боља од својих родитеља.
Једно упозорење родитељима: ако будете тукли своју децу, она ће тући ваше унуке.
