Na potoku koji je tekao kroz široku pustaru, sastaše se jednog jutra tri putnika, sva tri nepoznata jedan drugome: jedno momče,jedan sredovečni trgovac i jedan starac.
Pored potoka bio je podignut jedan kamen i na njemu behu urezane ove reči:”Ovaj potok uzmi kao primer u svome životu.”
Odmarajući se kraj potoka, tri putnika počeše razgovarati o tome šta hoće da se kaže rečima urezanim na kamenu.
Momče protumači ovako:”Potok daje svakome putniku da ugasi žeđ,zato čovek treba da bude prema svakom milostiv i svojim bližnjima koristan.”
Trgovac reče:”Ovaj se potok u početku probija kroz mnoge prepreke i čini velike napore, ali usput prima mnoge ppritoke i biva sve bogatiji vodom i moćniji snagom, dok najzad ne postane silna reka.
Prema tome potok nam služi kao primer na koji način čovek dospe do bogastva i moći.”
Starac je ćutao, a kada ona dvojica navališe na njega da i on kaže svoje mišljenje, on odgovori:
“Voda ovoga potoka ništa ne vredi kad se zamuti i zaprlja. Onda ni stoka neće da je pije. Tako je i sa čovečjim životom. Zato, ko hoće da bude poštovan i viđen u svetu, mora da je čist od svakog greha i prljavštine kao bistra voda ovoga potoka.”
