Шајкача је надалеко познато српско национално обележје.Док многи тврде да ова капа потиче из срца Шумадије, или централне Србије, ми знамо праву верзију њеног порекла.
Историја капе Шајкаче почиње од средине 19. века, на територији данашње Војводине, односно тадашње Аустроугарске монархије.
Срби су пре шајкаче и шешира носили црвене грчке капе – фесове. Фес (грчки: Φέσι), или тарбуш (طربوش) назив је за (обично) црвени шешир у облику ваљка. Фес је грчкога порекла, али убрзо је прихваћен и од Турака, а носили су га и припадници других вера и етничких скупина у Османлијском царству у 19. веку.
Половином претпрошлог века аустроугарска војска, као и друге европске војске, схватила је да шарене, накинђурене униформе које су се до тада носиле нису баш најпрактичније. Наиме, лоше су се уклапале у околину, блато их је за кратко време хабало, а непријатељу су биле лако уочљиве из даљине.
И ту долази шајкача!
Како каже предање, аустроугарској армији направљена је нова униформа. А капа је била шајкача!
Нова униформа се, међутим, није допала владару Францу Фердинанду, па је урађено ново решење, а постојеће већ сашивене униформе је купила Србија у четврт цене.
Шајка значи галеб на руском језику, а Место Шајкаш, данас у општини Тител узима се као родно место капе шајкаче. Шајкача је стара балканска капа коју су носили Срби из дела Војводине који се зове Шајкашка.
Шта симболизуја шајкача и како је постала наш заштитни знак
То је капа која се носила и у делу Срема и била је плаве боје јер је симболизовала небо. Њен симбол, као старе, аутохтоне капе јесте симбол галеба у лету, раширених крила и то је тзв. слободарска капа.
Због те њене симболике, краљ Милан Обреновић желео је да управо та капа замени фес, који је ношен у највећем делу прекосавске Србије. Шајкача је у Србију уведена прописом из 1870. године. Конкретним називом, шајкача (као део ноношње шајкашких граничара, чије је војничко одело било народно) названа је у пропису из 1876. године, којим је наложено да народне старешине носе “шајкашку капу”, каква је одређена и за народну војску. Тако је као капа војника и нижих чиновника шајкача убрзо прихваћена.
Чудна судбина и занимљива страна “јефтине” капе
Временом је прихваћена и код нашег цивилног становништва, па је национализована и прешла у свакодневну употребу при мушкој народној ношњи.
Ова прича има своју врло занимљиву страну – царску аустроугарску војску, неколико десетина година касније, српска војска потукла је баш у тим, јефтиним капама које није желео њихов престолонаследник, Франц Фердинанд.
