Vode u narodnom verovanju imaju posebno mesto. Neke se smatraju zlim, neke dobrim, a oko pojedinih reka kruže posebno mračne priče!
Zle vode su vode po šumama i prašumama, močvarama, odnosno sve ustajale vode i žabljaci gde žive svakakva zla bića, a dobrim vodama smatraju se vode koje svetlucaju na Suncu, vode koje žubore, koje se kreću i imaju svoj tok.
U narodnim pričama i pesmama ne postoji tako drastična podela. I među živim vodama ima onih koje su zle ili su mesta okupljanja loših sila.
Vodeni duhovi i zmije žive u brzim rečicama sa mnogo virova i oni privlače ljude takvim vodama. Noću ih vrebaju da prođu preko uskih mosića, naglo ih napadnu i uvuku u velike dubine.
Neki smatraju da reke same otimaju ljude i dave ih. Pogotovo su opasne za decu. U našim krajevima ovakve priče karakteristične su za reku Ljudsku kod Novog Pazara i Đetinu kod Užica.Voda koja se zaustavlja na lišću, travkama, šupljinama drveća, kamenju i nadgrobnim pločama posle rose i kiše, ima vradžbinsku, tajanstvenu moć.
“Voda zaborava” je ona koja se nađe usred leda, kada led nije suviše tvrd.Nju piju momci i devojke koji hoće da zaborave ranije ljubavi.
Postoji voda koja nije načeta i ona se koristi za spravljanje prazničnih kolača i kupanje novorođenih, a zahvata se rano ujutro. Poznata je voda pored vodenica, zvana “voda omaja” koja se skuplja prilikom okretanja vodeničkog kamena.Ovu vodu u kapljicama uzimaju momci i devojke kada žele da im se simpatije što više približe ili “vrte” oko njih.
Najbolja voda je “vilina voda” živa voda koja se nalazila na rekama i jezerima i obezbeđuje besmrtnost. Pomogla je mnogima junacima da svoje rane zaleče, a imao ju je i sam Aleksandar Makedonski ali je njegov kuvar greškom prosuo.
