Планина Јавор налази се у југозападној Србији, на тромеђи између општина Нова Варош, Ивањица и Сјеница. На истоку се Јавор наслања на обронке Голије, а на западу се граничи са кречњачким масивом Муртенице. Надморска висина Јавора се креће између 1300 и 1350 метара.
Планина Јавор једна је од најлековитијих у Србији. Позната је по лековитости за разне болести – анемије, хроничних респираторних обољења, бронхитиса, астме, емфизема. Погодна је и за подизање општег стања имунитета. Према легенди, право са Косовског боја на планину је дошао рањени Југовић да вида ране… Василин врх (1519 м ) је највиши врх Јавора, испод кога се налази споменик мајору Илићу – јунаку Јаворског рата. Народ овог краја је 1907. године подигао најлепши споменик и песмом кроз саборе и светковине проноси славу јаворских јунака и мајора Михаила Илића, Јагодинца, команданта Друге ужичке бригаде.
Све до балканског рата (1912) ту се налазила српско-турска граница. На Кушићима, у подножје планине је Карађорђе од 1806—1809, са својим устаницима градио јака утврђења и шанчеве, који се још увек препознају и данас их зову <и>Карађорђеви шанчеви. Село Кушици – 12 км од Јавора према Ивањици је данас врло интересантно место за туристе, због идеалне надморске висине око 1000 м, борове шуме, концентрације јона и руже ветрова и као такви представљају погодно место за лецење бронхитиса и астме.
Ивањички крај коме припада и планина Јавор је занимљив и због природних лепота. Разноврсност и богатство биљног и животињског света је још једна од карактеристика. Шуме обилују буквом, смрчом, храстом, као и врбом, тополом, јавором и брезом… У подножју планине Јавор се налази река Увац, која се улива у реку Лим.
Планина је позната и по честим изворима чисте воде. Ту су крашки извори – врела (Корићанско, Штитковачко, Трудовачко) и река понорница – Калипољска река. Од многобројних извора формирали су се бројни поточићи, потоци и речице: Тисовица, Брадића река, Ношница, Студена река, Радевска река, Луг, Дубоки поток, Кладница… Све ове реке одликују се беспрекорно чистом и бистром водом, прве класе, богате пастрмком и другом рибом, а окружене су разноврсним облицима рељефа и разноврсном флором па су веома интересантне за посетиоце. О посебности и лековитости планине Јавор говори и једна стара легенда:
Легенда каже да је рањени Бошко Југовић са Косова поља кренуо на Јавор да вида ране. Знао је да ова планина својим бистрим изворима и лековитим травама лечи и највеће болести. Путовао је дуго на свом вранцу. Стигао је до једног брда изнад Ивањице где су му дуго лечили ране травама и мелемима, али не беше му спаса. Легенда каже да је ту и умро и да је на том месту сахрањен. Много векова касније ту је подигнута црква под хладом девет столетних храстова које је посадио народ овог краја у спомен на све Југовиће.
Постоји велики број народних песама које су опевале планину Јавор. Једне од најпознатијих народних-музичких дела, које певају овој планини су : „Ој ливадо росна траво Јаворе“ и „Под Јавором село што је“.
