Neki čovek dođe monahu i upita ga: “Kako mogu da poverujem u to da od običnog hleba i vina postaju Isusovo telo i krv?”
Monah mu odgovori: “Ako već tvoje telo, koje se hrani hlebom i vinom to vino pretvara u meso i krv, zašto to isto što je tebi moguće ne bi bilo moguće i Gospodu, koji je kao tvoj Spasitelj sigurno moćniji od tvoga tela?”
“Pa, dobro”, reče čovek, “a kako može u tako malenoj nafori da bude prisutan čitav Isus Hrist?”
Monah mu ponovo odgovori pitanjem:
“Krajolik koji je pred tobom, vidiš li?”
“Vidim”, potvrdi čovek.
“Eto”, nastavi monah, “i reka, i dolina, i brdo i stabla pred tobom, sve je to tako veliko, a tvoje oko je maleno. Pa ipak sve to stane u tvoje maleno oko.”
“Još jedno bih voleo da znam: Kako može jedan isti Hrist u isto vreme biti prisutan u stotinama i hiljadama nafora ovde i širom sveta?”
Monah uze ogledalo i dade čoveku da se ogleda: “Koliko osoba vidiš?” upita.
“Samo jednu, sebe!” odgovori čovek.
Tada monah ispusti ogledalo na pod i ono se razbi u desetine i stotine komadića. Zatim reče čoveku: “Pogledaj dole, koliko sada likova vidiš?”
“Zaista, zaista vidim na desetine i stotine likova”, odgovori čovek.
Nakon toga je zaćutao i ništa više nije pitao.
