Прва слава после Божића, Свети првомученки Стефан, обележава се 9. јануара.
Свети Стефан био је постављен за првог архиђакона, кога су Свети апостоли поставили да помаже сиротињи у Јерусалиму.
За хришћанску веру страдао је годину дана након силаска Духа Светог на земљу.
О његовој величини и јакој вери говоре и последње његове речи:
“Господе, не урачунај им грех овај”.
Пострадао је у 30. години, а својим мучеништвом је доказао да је “крв мученика-семе Цркве”.
Многи обичаји и веровања везана су за овај празник, а ми вам преносимо само нека од њих!
ШТА ЧИНИТИ НА ПРВОЈ СЛАВИ ПОСЛЕ БОЖИЋА
Култ Светог Стефана Првомученика је врло развијен у српском народу и подигнуто је преко 40 храмова са његовим именом. Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње. Као крсну славу слави га и Република Српска.
Постоји велики број народних обичаја везаних за Стевањдан. Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Пажљиво пометена, слама се није бацала, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања, у ракље дрвећа воћака, у пчелињак или привредне зграде.
Износи се на већ обогаћен сто са сувим воћем, орасима, медом, јабукама и наранџама а затим посвећује и сече или ломи, већ прам локалним обичајима).
За ову славу, шаљиво кажу да је држе шкртице, јер сити гости после Божићног славља тешко да могу много да поједу и попију.
Ипак, за ову као и за све славе слављене на тлу Србије најважније је да домаћин на сто изнесе славски колач, да на трпези уз иконицу свеца – Светог Стефана, гори славска свећа и да у домаћинову кућу дођу његови најближи – родбина, кумови, блиски пријатељи. Без њих, ништа од наведеног нема смисла.
