Žrtveno jagnje: Od antike, jagnje je životinja koja se najčešće prinosi na žrtvu. U Knjizi postanjato je prva životinja koju Avelj prinosi na žrtvu Bogu i ta žrtva će biti prihvaćena, dok će Kainova (plodovi zemlje koju je obrađivao) biti odbijena.
U Knjizi izlaska Jevreji dobijaju od Boga naređenje da zakolju “prečisto” jagnje i njegovom krvlju podškrope dovratnike, nadvratnik i prag kuće, kako bi zaštitili prvorođeno dete, dok u Egiptu besni kuga. Tako je nastao običaj žrtvovanja jagnjeta za Pashu. U mitologiji Hermes Krioftor (koji nosi ovna) dobar pastir, vodič duše, posrednik između božanstva i duša. U Bibliji se lik dobrog pastira pojavljuje u Psalmima:”Gospod je pastir moj… Na zelenoj paši pase me….”Simbol Hrista: Jagnje se u hrišćanskoj religiji doživljava prvenstveno kao simbol Hrista, naručito u značenju žrtve. Jovan Krstitelj naziva Hrista jagancem božjim koji uzima grehe sveta. Prikaz Hrista koji nosi jagnje na ramenima pojavljuje se već i katakombama.
Jagnjetina se često jede za svečani uskršnji ručak i ta tradicija nesumljivo potiče od drevnih zemljoradničkih obreda, iz vremena kad se na početku proleća žrtvovalo jagnjem simbol obnove, plodnosti i blagostanja. Mistično jagnje Jana Van Ajke, koje stoji na oltaru i čija krv se sliva u pehar, podseća na žrtvovanje Isusa Hrista da bi iskupio ljude. Redovnice su nekda oslikavale male medaljone od netopljenog voska koji su se zvali Agnus Dei (božje jagnje) i koji su predstavljali uskršnje jagnje kako leži na knjizi Otkrivenja sa krstom i zastavom vaskrsenja. Zaronjeni u svetu vodicu, ti medaljoni treba da obezbede božansku zaštitu onima koji ih bogobojažljivo koriste. Jagnje se u toj ulozi nalazi i na mnogim prikazima klanjanja pastirai Bogorodice sa detetom.
