Žetva trenutak istine
Žetva, koja je na kraju zemljoradničkog procesa započetog sejanjem, predstavlja nagradu.
U Jevandjelju po Mateju, Isus ne dozvoljeva seljacima da isčupaju otrovni kukolj iz straha da će sa njima iščupati i pšenicu:
“Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve, i u vreme žetve reći ću žeteocima; Saberite najprije kukplj i svežite ga u snoplje da se sažeže, a pšenicu odvezite u žitnicu moju”(Mt,13:30).
Kukpolj simbolizuje porok, a žetva veru pravih vernika, dar od Boga kako bi ljudi napredovali, jer kako Matej kaže: “Tada (Isus) reče učenicima svojim: “Žetva je mnogo, a poslenika malo ” (Mt, 9:37).
Otkrovenje Jovanovo
O Otkrovenju Jovanovom žetva predstavlja odabiranje duša:
“Dođe vreme da se žanje, jer se žetva na zemlji osuši. I onaj što sjedaše na oblaku baci srp svoj na zemlju i požnjevena bi zemlja. I drugi anđeo, iziđe iz hrama što je na nebu, i on je imao srp oštar” (Ok, 14:15-17)
Ovde se dakle pod okriljem kraja sveta, naporan posao žetve i vršidbe povezuje sa dvostrukom simbolikom nagrade i kazne, koju će preuzeti Kuran:
“I kukali bi tako sve dok ih ne bismo učinili, kao žito požnjeveno, nepomično!-pri čemu žetva ovde nije simbol plodnosti i obilja, več slika pustog polja posle obavljenih radova.
