Пред вама је чудесна, филмска, потпуно несвакидашња прича о повезаности Михајла Пупина, Светог Саве и Пупинове мајке Олимпијаде.
Наш велики научники и добротвор српског народа, Михајло Пупин, у својој Аутобиографији описао је свој чудесан и узбудљив живот од самог рођења и одрастања у родном Идвору, заједно са доласком и животом у Америци.
Пупин описује један тренутак када је прелазио Атлантик, у најјефтинијој класи неког брода; држао се за бродски димњак да би се угрејао јер је продао све, и шубару и капут, остао му је само црвени фес који нико није хтео да купи. Грлећи тај димњак, размишљао је о томе како се његова убога мајка Олимпијада сада сигурно моли Светоме Сави и драгом Богу, и да га срећа неће напустити.
Постоји чудесна и магична прича о томе како је Михајло Пупин кренуо путем знања за Америку, а за њу је везан лик нашег највећег светитеља, Светога Саве –
Пупинова мати Олимпијада једне ноћи је сањала да јој је сам Свети Сава рекао како њен син Михајло треба да крене у свет и потрагу за знањем. Она је тај сан, ту визију, толико дубоко разумела, да је са огромном вером пренела ту поруку Пупину, који је то у себи још као дете дубоко урезао.
Много година касније, у америчком Њујорк Тајмсу, Пупин је објашњавао с великим жаром ко је био Свети Сава и какве је он велике заслуге имао, не само за српски народ, него и за читав свет; како је први образовни систем у Европи, управо Свети Сава у Србији успоставио.
Његово Светосавље је толико дубоко да у многим својим научниим радовима и експозеима није изостављао овог светитеља. Тврдио је да га је наука учинила бољим хришћанином. Пупин је дубоко веровао да га сам дух Светог Саве прати у свим његовим искушењима, да бди над њим и да не може а да не буде заштићен. Увек би причао Американцима о свим нашим херојима прошлог и Пупиновог времена. И увек је своју науку повезивао са српском традицијом и са божанском природом.
Дирљив, племенит, несвакидашњи однос пун неизмерног поштовања имао је Пупин са својом мајком Олимпијадом –
Пупин је увек истицао да је своје порекло, начин на који га је његова неписмена мајка Олимпијада одгајала, разлог тога какав је он човек постао.
Kад год је причао о својој мајци Олимпијади, чак и кад је био времешен, Пупин би устајао из поштовања. То се може наћи у списима америчких индустријалаца и великих имена Пупиновог времена, а њихови коментари су пуни запрепашћења.
Дрхтавим ногама, уз помоћ штапа, устајао би Пупин на свом имању у Норфолку и приповедао о својој мајци кад га неко о њој запита, говорећи да о њој не може да прича седећи. Чак и кад се приближио 80-ој години исто је чинио. У просторији тада као да би време стало, и као кад би нека сила избрисала остале присутне, остали би само његова мајка и он.
Пупиново Светосавље и дубока вера у Бога доказ су да је наука ипак неодвојива од религије и да је религија главни покретач света и свега у свету.
Управо су Пупин и његова животна прича доказ свима онима који тврде да наука и религија не могу ићи заједно. Тврдио је да су физичка и духовна стварност плод са једног дрвета сазнања.У једној књизи, пак, доказује како су сви велики научници били верујући људи и да није могућа велика наука без додира са религијом.
Наш владика Николај Велимировић истицао је да је у свом животу упознао многе велике људе, али само једну громаду, а то је Пупин.
Аутор: ОПАНАК (K. М. према речима Александре Нинковић Тасић из емисије Агапе, Александра Гајшека)
