U Crkvi i u kući se pred molitvu pali kandilo koje gori tokom liturgije i molitve. Mnogi vernici se pitaju zašto se to pali kandilo pred ikonom, koja je svrha kandila i koje značenje ima upaljeno kandilo pred ikonom Isusa Hrista, Bogorodice ili svetitelja kome se molimo.
Sveti Vladika Nikolaj Velimirović kroz osam kratkih i slikovitih postulata objasnio je značenje kandila u kući vernika.
Prvo zato što je vera naša svetlost. Rekao je Hristos: Ja sam svetlost svetu. Svetlost kandila opominje nas na svetlost kojom Hristos obasjava duše naše.
Drugo, da nas podseti na svetlost karaktera onog svetitelja, pred kojim palimo kandilo. Jer su sveci nazvani: sinovi svetlosti.
Treće, da nam služi kao ukor za tamna dela naša, i zle pomisli i želje, i da nas pozove na put jevanđelske svetlosti. Da bi se potrudili tako sa revnošću oko zapovesti Spasiteljeve: tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra dela.
U Crkvi i u kući se pred molitvu pali kandilo koje gori tokom liturgije i molitve. Mnogi vernici se pitaju zašto se to pali kandilo pred ikonom, koja je svrha kandila i koje značenje ima upaljeno kandilo pred ikonom Isusa Hrista, Bogorodice ili svetitelja kome se molimo. Tekst Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića o značaju kandila u kući vernika.
Četvrto, da to bude mala žrtva naša Bogu, koji se sav žrtvovao za nas. Jedan majušni znak velike blagodarnosti i svetle ljubavi naše prema Onome, od koga u molitvi prosimo i život i zdravlje i spasenje i sve ono što samo bezgranična nebeska ljubav može dati.
Peto, da to bude strašilo zlim silama, koje nas napadaju ponekad i pri molitvi i odvode nam misli na drugu stranu od Tvorca našega. Jer zle sile vole tamu i tržu se svake svetlosti, naročito od one koja je namenjena Bogu i NJegovim ugodnicima.
Šesto, da nas podstakne na samopregorenje. Kao što jelej i fitilj gore u kandilu, pokorni volji našoj, tako neka gore i duše naše plamenom ljubavi u svima stradanjima, pokorni vazda volji Božijoj.
Sedmo, da nas nauči, da kao što kandilo ne može da se zapali bez naše ruke tako ni srce naše, to unutrašnje kandilo naše, ne može se zapaliti bez svetog ognja Božije blagodati, ma bilo ispunjeno svim vrlinama. Jer sve su vrline naše kao gorivo, a od Boga je oganj, koji ih zažiže.
Osmo, da nas opomene, da je Tvorac sveta pre svega stvorio svetlost, pa onda sve ostalo po redu. I reče Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost. Tako mora i na početku našeg duhovnog života prvo da se zasija unutra u nama svetlost Hristove istine. Od te svetlosti Hristove istine posle stvara se i niče i raste u nama svako dobro. Svetlost Hristova neka i Vas osvetli.
Vladika Nikolaj Velimirović, Misionarska pisma
