Напомена: Овај текст има за циљ да прикаже једну појаву у нашем друштву, која постоји одвајкада и није никакво позивање, нити подржавање магијских радњи и враџбина било које врсте. Уколико имате неке недоумице у вези са овом темом, обратите се вашем парохијском свештенику или неком другом црквеном лицу.
Сви смо чули за магију и њене најпознатије контрастне варијанте: црну и белу. За црну је свима јасно да доноси зло и негативну енергију ономе на кога је бачена. Шта је онда бела магија и да ли њена употреба може да има позитивне карактеристике будући да је и она врста натприродног?
Врачање, бајање и веровање у “неке више силе” одувек је било присутно у српском народу. Као контраст црној магији која има лоше последице и користи се из злобе и пакости, појавила се бела магија у својству заштите. На обичног, неупућеног, човека, кажу бели магови, одасвуд вреба сам нечастиви и његова армија. Ова бића имају најснажнији ефекат на духовно неизграђене личности, првенствено на децу. Највећи проблем настаје када вам друго људско биће наноси зло посредством призивања демонских сила. У таквим ситуацијама на нашим просторима прибегава се белој магији, не би ли умањила или потпуно уништила бачену негативну енергију.
Питање схватања беле магије и њених својстава често завршава у ћорсокаку. Будући да се и сама служи “тајним силама” већина и њу тумачи као негативну самим тим што је у сукобу са природом тј. зато што се служи натприродним средствима. Иако је њен основни циљ да умањи дејство злих чини, црква је строго критикује. Према схватању свештених лица и ова врста магије је само још једна од превара Сатане, вероватно још лукавија од црне.
Не постоје писани докази о пореклу беле магије, али њен настанак се најчешће везује за средњи век. У овом периоду активности црних магова биле су најизраженије што је природно проузроковало потрагу за заштитом и “леком”. Појављују се први рецепти тј. формуле за скидање клетви и злих чини. Бели магови услед мрачног средњег века и свих недаћа које је са собом носио, постају изузетно тражени. Ипак, црква ће их прогонити и пођеднако кажњавати као и присталице црне магије – спаљивањем на ломачи.
И поред строгог противљења цркве, бела магија највише се користи управо реквизитима који имају везе са религијом. На првом месту за ритуале се користи крст да би обезбедио помоћ Бога, свећа која алудира на славску, босиљак и тамјан који штите од ђаволских утицаја. Понекада се употребљава и вино јер, као и у хришћанству, представља Христову крв. Поред тога чести су ножеви јер треба да пресеку зле чини и вода која је ту да опере особу под дејством црне магије. Нису ретки ни катанци, суве црвене паприке и мед. И, наравно, све то уз пратњу ритуала и бајалице која у ствари симболично замењује молитву.
Обе врсте магије и магова упућених у њихове тајне, одржале су се до данас. На простору Балкана верује се да је активност црне магије најјача у време пуног месеца када је најпотребније испоштовати одређене процедуре. Једна од њих је пракса да се огледала у току ноћи морају покривати. У њима, неки залутали дух, може да се “пронађе” и неће желети да напусти кућу. Ако се то, пак, догоди, потребно је потражити помоћ белог мага. Према њиховој тврдњи, ово је само једна од бројних опасности које вребају под дејством нечастивог који не бира помоћнике, ни средства…
Извор: Опанак
