Na grčkom „sveta voda“ se zove „agijazma“ (Αγίασμα) – „svetinja“. Svetinjom se zove ono što je ispunjeno blagodati Božijom. To mogu biti mošti svetaca, ikone, miro, nafora. Ali ipak, prvenstveno, pod „svetinjom“ „agijazmom“, podrazumeva se voda, nad kojom je izvršen čin vodoosvećenja.
Kako obična voda postaje sveta? Odgovor na ovo pitanje krije se u rečima molitve koju sveštenik čita pri njenom osvećenju. Evo prvih od njih: „Za osvećenje ove vode silom, i dejstvom, i silaskom Svetoga Duha, pomolimo se“. Sveti Duh se spušta na običnu vodu i čini je neobičnom, čini je svetinjom, koja sa svoje strane prenosi blagodat svemu čega se dotiče. U početku osveštavamo običnu vodu, čitajući nad njom molitve, uranjajući krst u nju. A potom, već ta sama voda prenosi blagodat svemu što prskamo njom.
Bogojavljenska vodica se upotrebljava od Krstovdana uoči Bogojavljenja i osvećenja vodice na sam dan Bogojavljenja pa do odanija Bogojavljenja. Tokom tih dana se vodica upotrebljava za sve što je na duhovnu korist i zdravlje, a nakon odanija praznika se upotrebljava u slučaju da se neko razboli ili se ne oseća dobro. Uzima se ujutro natašte.
Bogojavljenska voda divna je potvrda pravoslavne vere. Njena je osobina da godinama ostaje sveža, ukusna, osvećena i lekovita. Odavno se čuva običaj da se ova vodica čuva u naročitom sudiću cele godine, jer ona pomaže u svakoj bolesti i kad mala deca imaju strah noću, i kad čoveku naglo pozli i kad mu hrana ne prija i kad ne može da podnosi bolove u bolesti i kad mu se smućuju pomisli i ne zna kako jednu stvar da reši – i uopšte, mnogobrojni su prilike u životu i teškoće kad se Bogojavljenska vodica sa verom upotrebi i stvarno koristi. Na sam dan Bogojavljenja crkva dozvoljava da se tom vodicom krope sve odaje i svaki kutak. Ali, u svima drugim danima godine, Bogojavljenskom vodicom se samo pije u slučaju bolesti. A zdravi ako žele, moraju koji dan postiti, pa tu vodicu uzeti ujutru.
U Makedoniji i danas mnogi ništa ne jedu prva dva dana Velikog Posta, pa trećeg dana okuse tu vodu u znak velike svetinje. U našem narodu od davnina poštuje se Bogojavljenska vodica. U 14. veku, za vreme cara Dušana i kneza Lazara, onim ljudima kojim nije dozvoljeno da se pričeste zbog nekog velikog greha, dozvoljeno im je da poste i okuse Bogojavljenske vodice.
Svaka kuća, na dan Bogojavljenja, kad sveštenik sveti vodu, treba da je uzme u naročit sud i da je čuva preko cele godine.
