Божићни обичаји који се полако заборављају: Коледари, чаројице или вјешалице певају молећи за срећу, снагу и љубав

1
4949

У периоду од 22. децембра (од зимске краткодневице) па до 7. јануара (Божића) или чак Богојављења, а нарочито вече пред Бадњи дан окупљале су се групе од најмање седам момака, ишле од куће до куће и певале коледарске песме, желећи домаћину и укућанима родну годину и здрав живот и изводећи при томе и разне магијске радње, све са жељом да се утиче на здравље укућана и да се дочара обиље и напредак куће. На подручју Босанске Крајине користио се и назив чаројице за коледаре.

običaji za Božić
Leskovački koledari

Код западних Срба обичај се давно изгубио, тако да су и подаци о њему веома ретки. Забележен је код Срба у Босни, на Озрену, Крњину и око Маглаја, где су коледавци (коледаре, коледарице, вјешалице) у групама од 10 до 15 момака и млађих ожењених људи обилазили одређени заселак. Пошто отпевају песму, улазе у кућу, траже разне намирнице и дарове, а децу плаше да ће их вешати о вериге (отуда и назив вјешалице). Обичај је боље познат у источној Србији код Влаха и јужној Србији. Коледе се припремају на неколико дана пред Св. Игњата, негде већ од Никољдана, а главна припрема састоји се у изради маски.

Pročitajte i  Препознаће се свака Српкиња: Урнебесна прича Моме Капора о томе како се свађају муж и жена код нас

Шта је Коледо и зашто се слави код нас?

Коледо је биће које се може посматрати на два начина. Као зимски дух и као божанство. Празници у част Коледа су се организовали током зиме, а највећи празник је био Кољада, који је био на дан зимског солстиција. Обичаји овог празника задржани су и у хришћанству. У Бугарској се Божић и даље назива Коледа. Такође се честита весела Коледа или честита Коледа.

običaji za Božić

Коледарска поворка долази пред кућу домаћина, обраћа се газди, и позива га на даривање певајући неку од коледарских песама. Према веровању, песма је помагала младом Сунцу да ојача и победи таму.

Отвор врата, домаћине
Кољедо Кољедо!
Домачине домачине
Кољедо Кољедо!
Додај нама ладне воде
Кољедо Кољедо
Да купамо окупамо
Кољедо Кољедо!
Млада бога тог Божича
Кољедо Кољедо
Тог Божича Сварожича.
На њему је мор долама
Сухим златом изатката
А бисјером податката
По долами бијел појас
Чак до земље прјеваљује.
Више њега златне токе
Више ових рујн’ аздија
Рујна азда коластија.
Кола су му бјели свјете
Бјели свјете јасна вјечност.
На главу му самур калапак
Вито пјеро до рамјена
А чељенка до облака.
Облацима подрмује
А муњама заљуљује
Цјелим свјетом потрешује.
Коњиц му је јарко сунце,
Бојни доро огњевити.
Свје свјетове прјегљеџује
И у њима све ми газде
Кој дарује кој њедаје
Кољеџанам Бадњарима
Њему срјече нигде њејма.

Pročitajte i  Ледена торта са јагодама: Неодољива посластица од само три састојка

Ове лирске обредне песме се углавном изводе током божићних празника и задржале су се у многим крајевима до данас, а у нашој народној књижевности имају посебно место.

Како су се организовали коледари и ко је чинио њихову веселу дружину?

У коледаре су ишли искључиво мушкарци, маскирани у нарочита одела. Ишли би селом правећи буку и певајући целу једну ноћ, све до другог дана после подне. Коледара је увек било дванаест, али су се делили на две чете по шест момака. Свака чета је имала коловођу, који је носио фењер окићен рузмарином. Затим су била три певача и један благајник. Унајмљивали су торбоношу који је само носио дарове, којима би их даривали домаћини. Углавно би се давали храна и пиће.

Pročitajte i  Старински рецепт за слатко од вишања: Пратите само корак по корак и биће без грешке

običaji za Božić

Певало се младожењи, домаћину, младој, бебама, деци. Све коледарске песме су имале своју намену. Коледо је у њима помињан као заштитиник и дозиван да подари срећу, снагу, љубав. Он је овде постајао заштитник породице и појединаца. Касније је у неким песмама замењен хришћанским богом. Што се може сматрати и нормалним како је Коледо заправо ведско божанство, односно један облик божанства које је једно.

Данас иду и женска чељад, у групама, најчешће са собом носе ишаране дренове мотке. Жарају ватру и говоре: Добар је Бадњи дан стигао у прави час, вама донео пун тор оваца, јагањаца и прасића. Колико ћерамиде на крову, толико пара у двору. Колико листа у лиснику, толико пара у новчанику. Пуно здраве дечице, берићета и иметка.

običaji za Božić
Koledari u domaćinstvu Stanoja Petrovića u Mokranju/Foto: East Side

Послушајте казивање једне баке о обичају коледарства некада у Србији:

Опанак/Starisloveni.com

Inicijalizacija u toku...

1 KOMENTAR

  1. Jel neko primetio da muškarac sa kozijom bradicom vodi žensko kolo, preobučen u ženu…

    Dal je to dokaz da Srpska tradicija tj. onaj deo Iliro-tačanski koji je obeležavao Dionisov kult kao Koledari ovde. Ipak lgbt tolerantan, ja nisam očekivao da LEskovčani gaje ipak neke simpatije pre antičkoj rimskoj i helenskoj tradiciji lgbt… Ovi što su preostali, kukeri u bugarskoj trakiji, ćiribiri tj. ćićevci koji su izbegli od bugara u Istru i Rijeci u Hrvatskoj.

    Samo se nadam da će imati status kao u građanskoj antici, tj. da neće biti sveštenici, senatori, vojska… sa svojim idejama, pečurkama i opredeljenjima

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име