Србија негује бројне обичаје везане за венчања, а у циљу обезбеђивања среће и дугог живота младенаца. Један од редовних реквизита на нашим свадбама је буклија, специјална посуда у којој се носи ракија. Понекада је називају и чутурица или пљоска (плоска).
Оваква посуда израђује се од дрвета и декорисана је популарним српским мотивима. На њој су најчешће представљени светитељи, грб, сеоске сцене или пољопривредни радови. Понекада се са ње може прочитати и име власника. Најчешће се користи за ракију, а ређе за вино. Флаша је специјално обрађена, сушењем дрвета од минимум годину дана, тако да не захтева додатну, стаклену посуду у унутрашњости.
Буклија се само понекад спомиње као флаша коју окачену о раме носе коњаници и у њој чувају воду или алкохол. Најчешће када се спомене ова врста чутурице мисли се директно на венчање. Њена улога је првенствено везана за позивање гостију. Мушки чланови породице обилазе познанике, наздрављају и позивају их на свадбу. Осим конкретно у тој прилици, буклију иначе не треба да користи нико осим чланова породице којој припада.
Позивање сватова уз буклију углавном се практикује у младожењиној породици, али ни ту нема строгих правила. Носи се од куће до куће и сваки позвани гост из ње наздравља чиме потврђује свој долазак. Успут се на њу каче венчићи од цвећа, а према веровању, не смеју се скидати док сасвим не увену. Некада је овај обичај пропраћен даривањем: пешкира, постељине, кошуља, новца и слично.
При позивању гостију, обичај налаже да се прво покуца куму на врата. Затим се наставља до старог свата, па редом до свих других гостију. Обично се унапред одређује једна породица која ће последња бити позвана и то на сам дан венчања. Она је по правилу добростојећа будући да је исти дан свадба и да нема времена да се уштеде средства којима се иде у сватове.
Онај ко носи буклију (буклијаш) не треба да иде сам. Обично га прате остали мушки чланови породице, а онај ко је започео позивање мора и да га заврши. Неретко је и он сам декорисан марамом или пешкиром.
У неким крајевима Србије буклијаш је окићен венцем од црвених паприка, а у руци носи бич. Његова сврха и симболика је да уплаши оне који не желе добро младенцима тј. да од њих отера завист.
Извор: Опанак