Српска буклија: Специјална чутурица која обезбеђује срећан брак и дуговечност младенаца

0
3845

Србија негује бројне обичаје везане за венчања, а у циљу обезбеђивања среће и дугог живота младенаца. Један од редовних реквизита на нашим свадбама је буклија, специјална посуда у којој се носи ракија. Понекада је називају и чутурица или пљоска (плоска).

Прочитајте и: Шта су нама Лужички Срби? Са њима делимо највише сличности. Називају нас Јужни Серби/Јужни Сербја, а нашу државу Сербиска

Оваква посуда израђује се од дрвета и декорисана је популарним српским мотивима. На њој су најчешће представљени светитељи, грб, сеоске сцене или пољопривредни радови. Понекада се са ње може прочитати и име власника. Најчешће се користи за ракију, а ређе за вино. Флаша је специјално обрађена, сушењем дрвета од минимум годину дана, тако да не захтева додатну, стаклену посуду у унутрашњости.

Прочитајте и: Наполеонова похвала нашем Вожду: То је Kарађорђе, њему припада слава највећег војсковође!

Буклија се само понекад спомиње као флаша коју окачену о раме носе коњаници и у њој чувају воду или алкохол. Најчешће када се спомене ова врста чутурице мисли се директно на венчање. Њена улога је првенствено везана за позивање гостију. Мушки чланови породице обилазе познанике, наздрављају и позивају их на свадбу. Осим конкретно у тој прилици, буклију иначе не треба да користи нико осим чланова породице којој припада.

Буклија је најчешће декорисана популарним српским мотивима: грбом, светитељима, пољопривредним мотивима
Буклија је најчешће декорисана популарним српским мотивима: грбом, светитељима или пољопривредним мотивима

Позивање сватова уз буклију углавном се практикује у младожењиној породици, али ни ту нема строгих правила. Носи се од куће до куће и сваки позвани гост из ње наздравља чиме потврђује свој долазак. Успут се на њу каче венчићи од цвећа, а према веровању, не смеју се скидати док сасвим не увену. Некада је овај обичај пропраћен даривањем: пешкира, постељине, кошуља, новца и слично.

Прочитајте и: Војвода Миленко Стојковић: Jунак који се истакао у Сечи кнезова направио је први харем у Србији

При позивању гостију, обичај налаже да се прво покуца куму на врата. Затим се наставља до старог свата, па редом до свих других гостију. Обично се унапред одређује једна породица која ће последња бити позвана и то на сам дан венчања. Она је по правилу добростојећа будући да је исти дан свадба и да нема времена да се уштеде средства којима се иде у сватове.

Прочитајте и: Српске речи које су преузели Турци: Српски језик пун је турцизама, а ове речи они су преузели од нас

Онај ко носи буклију (буклијаш) не треба да иде сам. Обично га прате остали мушки чланови породице, а онај ко је започео позивање мора и да га заврши. Неретко је и он сам декорисан марамом или пешкиром.

У неким крајевима Србије буклијаш је окићен венцем од црвених паприка, а у руци носи бич. Његова сврха и симболика је да уплаши оне који не желе добро младенцима тј. да од њих отера завист.

Извор: Опанак

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име