Вампир: Српска реч која је освојила планету

0
528

У Србији се обилато лајкује, твитује и клабингује, једу се ћевапи, обувају патике, размишља о адвертајзингу, расправља о бинџовању, гледају блокбастери, а читају бестселери.

Страним речима и неологизмима у српском језику прича се деценијама уназад. Процес њиховог усвајања у свакодневни говор постао је незаустављив.
Међутим, ретко се говори о речима српског порекла које су успеле не само да продру у такозване велике језике, попут енглеског или немачког, већ и да се ту задрже. Наравно, неупоредиво их је мање него страних речи у нашем језику.

Гусле, слава, коло…

У енглеским речницима постоји 28 србизама. Реч “паприка” припада стандардном енглеском речнику, а у 19. веку енглески језик је постао богатији за још неколико српских речи. Шљивовица, вила, гусле, коло, слава… само су неке од њих.
Ове речи везане за српски фолклор у енглески улазе у 19. веку зато што се тад енглеска читалачка публика први пут сусрела с нашом народном књижевношћу. Тако је забележено да се наша реч “вила” могла пронаћи у појединим текстовима који су описивали натприродна бића.

Pročitajte i  Ако вас неко увреди или понизи ОВАКО му ОДГОВОРИТЕ - Непревазиђени савети чувеног психолога

Ипак, “вампир” је један од регистрованих србизама који се далеко издваја од осталих по планетарној популарности.

Та реч је убедљиво најчешћа коју можемо чути на енглеском језику. Поједини извори приписују овој речи словенско порекло. Међутим, амерички лексикографи је сматрају српском речју која је у енглески језик ушла још у првој половини 18.

Прича о Петру Благојевићу

Тада је цео свет почео да прихвата српски назив “вампир” за митолошко зло, бесмртно биће надљудских способности које људима пије крв. Наш “вампир” се одомаћио у готово свим светским језицима. Пошто је означавао биће из митова и легенди словенских народа, посебно оних са простора Балкана и Украјине, словенски свет је обилато користио ову реч, али је имао и друге називе за вампира, попут вукодлак, лампир, лапир, вједогоња, а најчешће упир.

Сматра се да је Петар Благојевић најстарији и први званично забележен српски вампир. Прича о овом вампиру стара је више од три века.

Pročitajte i  Прва љубав Вука Караџића коју није заборавио за живота: Трагика ове љубави пренела се и на ћерку коју је имао са Аном Краус

Вампирска манија

Западна Европа с почетка 18. века упознаје се први пут с појмом “вампир” када сазнаје за необичан догађај који се збио у Србији. Израз “вампир” први пут је забележен у једном извештају аустријског службеника Фромбалда о случају који се 1725. године догодио у српском селу Kисиљеву. Чланак је објављен у бечком часопису Винеришес Диарум (“Бечки дневник”) под насловом “Вампир вон Kисилова”.
Био је то повод за праву вампирску манију која је завладала у Енглеској, Немачкој, Француској… јер је овај извештај заправо био прво помињање вампиризма у Европи новијег доба. Да је у то доба било дигиталних технологија комуникације, друштвене мреже би експлодирале. Међутим, и без тога, вест се ширила неслућеном брзином за 18. век. Чланак је преведен на више језика и изазвао је општу помаму због нове, необичне и необјашњиве појаве.

Вампири су међу нама

Pročitajte i  Мало ко зна праву верзију песме "Креће се лађа француска": Стихове је у рату написао један пуковник због догађаја који је потресао многе

Укратко, вест је била да је извесни Петер Плогојовић (како су Аустријанци назвали Петра Благојевића) у једном селу поред Пожеревца и после смрти наводно устао из гроба и почео да пије крв и убија сељане. Из Беча је чак дошао тим лекара како би утврдио истину о необичним догађајима.

Медији су тада извештавали да је Благојевићев гроб отворен и да је у њему пронађено тело које није иструлило, које је изгледало као да је још жив и које је у устима имало свежу крв. Сељани су, како се препричавало, тело пробили глоговим колцем и спалили, а убиства су престала.

У Србији су и у наредним вековима откривани наводни вампири. Најпознатије приче су оне које су испричане о Павлу Арнауту који је нападао људе у близини Kрушевца или она о чувеном Сави Савановићу, чија воденица и данас може да се обиђе у селу Зарожје код Бајине Баште.

Опанак

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име