СПЦ и њени верници данас обележавају Видовдан, празник посвећен Светом мученику Кнезу Лазару и Светим српским мученицима настрадалим у Косовском боју.
Видовдан је обележен црвеним словом у црквеном календару и празнује се сваке године у исто време- 28. јуна.
Видовдан спада у највеће српске празнике, будући да се низ историјских догађаја који је преокренуо историју српског народа управо догодио на овај дан.
Од свих догађаја који су се збили на овај дан један од најзначајнијих је бој на Косову и погибија славног српског кнеза Лазара и његових јунака. То је, уједно, био и пропаст српског царства.
Лазар Хребељановић био је један од племића цара Душана, који се после смрти Душановог сина, Стефана Уроша прогласио за “господара свих Срба”, а патријарх Јеврем крунисао га је за цара.
Цар Лазар владао је од 1371. до 1389. године. Био је велики задужбинар и обновитељ српских манастира. Њему се приписују и заслуге скидања анатеме са српске цркве. Наводно, он је послао патријарха Исајиу у Цариград са молбом да скине анатему са српског народа.
Обновио је манастир Хиландар и Горњак, а приписују му се и многобројна ктиторства. Његова задужбина је манастир Раваница.
Цар Лазар погинуо је у Кососвском боју, бранећи Србију од најезде Турака. Истоприја га памти као владара који је изабрао небески живот, наспрам земаљског.
Након Косовског боја тело цара Лазара сахрањено је у Приштини, а затим пренето у његову задужбину – манастир Раваницу код Ћуприје.
Прилоком сеобе Срба, народ је са собом носио и његове свете мошти и склонио их у манастир Раваницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата 1942. године тело му је пренето у Београд, одакле је 1988. године премештено поново на Косово у манастир Грачаницу. Одатле је 1989. године пренето у Лазареву задужбину манастир Раваницу код Ћуприје, где и данас почива.
На икони кнез Лазар се представља у царској одори, у левој руци држи своју одсечену главу, као симбол мученичке смрти, а у десној крст.
