Самса је традиционална пита врањског краја, спрема се готово у свакој кући и то само у Врању и околини. Свака Врањанка је спрема на свој начин иако су три главна састојка опште позната – бели лук, коре и кисело млеко.
Према казивању старих Врањанаца самса се спремала у њиховим домовима од давнина. Постоји казивање Врањанаца да млада девојка не може да се уда, ако не зна да прави самсу.
Иначе, сама реч “самса”, потиче од персијске речи „самоса“, што значи троугао. Верује се да је самса настала у централној Азији и представља трогуласто, пржено или печено, пуњено тесто. Такође, и у Турској се изговара “самса”. С обзиром да је врањска кухиња настајала под утицајем оријента, турска кухиња утицала је да ова пита остане заступљена у овим крајевима до данашњих дана.
Занимљиво је да се самса нашла на менију многих градских ресторана који негују традиционалну кухињу, неке варијације ове пите се могу наћи и у појединим пекарама, али ипак најзаступљенија је на домаћим трпезама.
Врањске домаћице радо спремају ову питу, а она је саставни део не само празничних већ и свакодневних гозби.
Због начина живота данас је самса добила свој “инстант” облик и најчешће се спрема са готовим корама.
Рецепт је следећи:
3 јајета умутити са чашом јогурта и шољицом уља.
Издвојити 3 коре из паковања. Сваку кору мазати смесом, а на трећу измрвити сир преко премаза.
Увити у ролат и исећи на парчиће пре печења. Након што се коре увију пита треба да одстоји 20 минута пре него што се стави у пећницу.
Кад пита порумени премазати је помешаним киселим млеком и белим луком. Након тога вратити у рерну и пећи још десетак минута.
