Sretenjski ustav: Na današnji dan donet je zakon koji je ograničavao državnu vlast i štitio građane

0
605

Sretenjski ustav donet je na današnji dan 15. februara 1835. godine u Kragujevcu. Zbog apsolutizma vladavine kneza Miloša Obrenovića počele su da se podižu mnoge bune kojima je namera bila da ograniče apsolutizam kneza Miloša.

Pravi uspeh na tom polju imala je Miletina buna iz januara 1835. godine.

Zvanično, u tom periodu, Srbija se nije vodila kao samostalna država, mada je imala izvesni stepen autonomije koji je dobijen Hatišerifom 1830. godine. I pored te ograničenosti, knez Miloš je svim snagama pokušavao da Srbiju predstavi kao samostalnu državu. To potvrđuje i odluka da se konačno donese Ustav, na koje su imale pravo samo nezavisne države.

Pročitajte i  Kad maestralni Bata Stojković ispriča vic: Kako je Srbin ispao najpametniji i sve nadmudrio

Sretenjski ustav je napisao Dimitrije Davidović po ugledu na ustave u većim evropskim državama, čime je bio ograničen apsolutizam monarha, stvorena je parlamentarna monarhija. U Sretenjskom ustavu se po prvi put govori o zažtiti prava građana, regulišu se obaveze vladara i činovnika i vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Sretenjski ustav sadržao je i odrededbe o Narodnoj skupštini i opštenarodnim pravima Srbina. Definiše se i pitanje poreza, koji je, nakon donošenja Ustava mogao biti povećan samo jednom godišnje i to isključivo uz saglasnost građana.

Pročitajte i  Holivud prvi put na strani SRBA! Snima se film o ZLOGLASNOJ "žutoj kući" na Kosovu

Uvedeno je i pravo privatne svojine, i to prvi put kod nas. Sretenjski ustav je propisivao i jednakost građana pred zakonom. Niko više nije mogao da bude uhapšen duže od 3 dana, a da se ne zna razlog hapšenja, niti je bez razloga smeo da se sprovede postupak protiv nekog građana.

Dimitrije Davidović, koji je načinio prvi naš ustav, bio je i osnivač prvih “Novina srpskih”, u kojima je često objavljivao tekstove u kojima je oštro kritikovao vlast i zbog toga je dolazio u sukob sa Milošem Obrenovićem. Zbog takvog odnosa sa vladarom Dimitrije je bio smenjen sa uredničkog mesta u novinama.

Pročitajte i  Tart od šljiva: Starinski kolač koji će vas RASPAMETITI ukusom

I pored toga što je bio vodeći srpski intelektualac toga vremena, Dimitrije Davidović je umro u najvećoj bedi u Smederevu, a o njegovoj smrti nije bila napisana niti objavljena nijedna reč.

Iako je Sretenjskim ustavom bilo propisano da zakonodavna i izvršna vlast pripada kako vladaru, tako i državnom savetu, Miloš se potrudo da zadrži primat za sebe.

Povodom proklamovanja Ustava u Kragujevcu, koji je tada brojao samo 2000 stanovnika, bila je priređena i prva svetkovina.

Opanak

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime