И Срби су славили Божић 25. децембра до пре једног века: Данас о томе данас НИКО не прича – ево и зашто!

2
3346

Србија од пре једног века била је потпуно другачија земља од оне коју данас познајемо – живело се скромније, причало се о сада давно заборављеним темама и људима, поштовали су се неки други обичаји… Ипак, Божић је за вернике увек био централни догађај сезоне. Једина разлика је била у томе што се, према званичном календару државе, он није прослављао 7. јануара већ 25. децембра!

Пре Другог светског рата Срби нису много марили за Нову годину. Истина, она је била позната, понегде се и обележавала, али је била у сенци много важнијег, централног догађаја сезоне – Божића.

О овоме најбоље сведоче новине од пре једног века које 1. јануара чињеницу да је управо наступила “нова година” помињу стидљиво, никада на насловној већ тек на 4-5 страни. О “дочеку Нове године” без каквог се овај празник данас не може замислити, нема ни говора!

Pročitajte i  Погодиће вас право у срце: 12 најлепших песама о Београду буде најјаче емоције

Постојала је још једна разлика у односу на данашње време – пре Првог светског рата, држава и црква су време рачунале по истом, јулијанском календару, па је Божић прослављан искључиво 25. децембра!

За овај празник штампани су специјални бројеви новина за наредна 2-3 дана, препуни честитки, празничних огласа и реклама за могуће поклоне, а штампа обично није излазила 25. и 26. децембра. У овим празничним бројевима, Божић су народу честитали краљ и патријарх, а било је и огласа виђенијих грађана којима су они упућивали најлепше жеље својим колегама и пријатељима.

Pročitajte i  Колико дуго можемо чувати свету водицу и шта треба урадити са прошлогодишњом када у кућу донесемо нову?

Увођење новог, грегоријанског календара догодило се одмах после Првог светског рата, 1919. године. Kако Српска православна црква никада није признала овај календар она је наставила да обележава празнике на дотадашњи начин, па је ова година постала прва када се догодило да се Нова година у Србији славила пре Божића. Ово се задржало све до данашњих дана.

Да разјаснимо, Божић пре 1919. јесте био 13 дана после грегоријанске прославе (као и данас), али је “црквени” и “државни” календар Србије био јединствен па је датум била искључиво 25. децембра (данас га прослављамо 25. децембра по јулијанском календару који користи СПЦ и 7. јануара по грегоријанском календару који користи држава Србија).

Pročitajte i  Завештење Стефана Немање: Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове, и мртви ће ти истину казати

Судећи по новинским насловима и огласима из оног доба, ово је изазвало приличну забуну. Негде у то доба и прославе Нових година постају све чешће, док се Божић и даље помиње, али стидљивије. Међутим, 13 дана разлике настале заменом календара остале су “проблем” све до данашњих дана.

Иако су од тада празнична издања штампана искључиво за 6. 7. и 8. јануар, међу огласима је могуће пронаћи рекламе за дочек “нове” нове године, “српске” нове године, као и за оба Божића.

Временом се прослава Божића потпуно померила на 7. јануар док је дочек Нове године до данашњих дана остао “дупли”.

Извор: Опанак/Ало

Inicijalizacija u toku...

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име