Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Duhovski utorak, treći dan jednog od najvećih praznika Duhova, ili kako su još u narodu poznati – Trojica ili Silazak Svetog Duha na Apostole.

Duhovi se obeležavaju 50. dana posle Vaskrsa i desetog dana posle Spasovdana. Duhovski utorak obeležen je crvenim slovom u kalendaru.

Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije, te oni koji obilaze manastire traže oprost grehova ili lek za bolest.

Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

Pročitajte i  Običaji na Aranđelovdan: Verovanje kaže da ovaj anđeo silazi među ljude kao putnik ili prosjak

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje.

U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke. U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda. Preporučuje se penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

Pročitajte i  Crkva Svete Petke na Kalemegdanu: Mesto hodočašća svakog 27. oktobra i lekovito izvorište čudotvorne svete vode

Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.

Na praznik Silaska Svetog Duha na Apostole, pod u hramovima se pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem. Ovaj običaj potiče od prvih hrišćana, koji su ga preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.

Pročitajte i  Kako smo iskvarili krsnu slavu: Činimo jedan od najvećih smrtnih grehova slaveći na ovaj način

Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila, a mnogi ih nose u svojim torbama i automobilima.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime