Забрањена песма Јована Дучића о страдању српског народа: Била је дуго цензурисана код нас јер је говорила о покољу Срба

0
2856

Дучићева песма о српском страдању: У данима великог српског страдања и мучеништва, Дучић је нашао речи које су могле бити мелем народном болу.

Извештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма “Врбас”.

Први пут је, као цитат, штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, и то у одељку “Уместо предговора” Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у “Вили на језеру”.

Pročitajte i  Калдрма у Београду симбол стравичног злочина: Многи не знају какву језиву тајну крије

У “Вили на Језеру” Дучић је писао, певао и плакао, читајући извештаје о страшним покољима Срба у Босни и у Павелићевој Хрватској. Ту је он спевао и своју песму “Врбас”, за коју Слободан Јовановић каже:

– Његова песма “Врбас”, испевана поводом покоља Срба у Босни, биће забележена у свакој антологији нашег патриотског песништва, исто онако као Змајева “Вила”, Јакшићево “Падајте, Браћо”, Војислављево “На Вардару”, Ракићево “На Газиместану”.

Pročitajte i  Домаћа штрудла са маком: Брзо се спрема, а укус је незабораван

У данима великог српског страдања и мучеништва, Дучићева песма је нашла речи које су могле бити мелем народном болу.

Врбас
Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова –
Сад носи унуке куд носаше пређе.

Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирала:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.

Pročitajte i  Не бацајте стари хлеб: Направите најсочнији и најфинији колач који сте икад пробали

Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса –
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.

Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
Пре свачији сужњи нег ичије слуге.

Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.

Извор: Шајкача

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име