Прва и једина посета највећег научника свих времена Николе Тесле престоноци Србије и данас је остала упамћена.
Сви су желели да виде Теслу тих дана, макар да га додирну или му стисну руку. Зато је његов распоред за то кратко време боравка у Београду био веома пребукиран. Тесла се прво сусрео са Андром Николићем, министром просвете и црквених послова, а онда је отишао на двор (данас зграду Скупштине града Београда) где га је примио (тада малолетни) краљ Александра I Обреновић.
Ту се десила једна бизарна ситуација.
Малолетни краљ је желео да одликује Теслу Орденом Цветог Саве I реда, али је дошло до процедуралног проблема које је намесништво чије задужење је било и брига о дворским пословима образложило на следећи начин:
“Тесла, као грађанин демократске Америке, не сме примати и носити никакво одличје, па кад би примио ово одличје морао би да изгуби грађанство Америчке републике. И тако, због те америчке скрупулозности, Ордену св. Саве не би суђено да украси најдостојније груди”.
Ипак, компромис је нађен.
Тесла је накнадно био одликован Орденом Светог Саве II степена.
Те исте године, Тесла ће добити признање Удружења инжењера и научника Велике Британије и почасну титулу доктора Универзитета Kолумбија, а крајем 1892. конкурисаће за редовног члана Српске краљевске академије.
И биће одбијен.
Изабраће га за дописног члана две године касније, а за редовног тек 1937. године.
Нико није светац у свом селу.
Нарочито ако се то село зове Србија.
Браћа су, очигледно, послушала Теслин савет и смањила одушевљење.
***
Из књиге Дејана Стојиљковића “Никола Тесла – песник науке”
