Prva i jedina poseta najvećeg naučnika svih vremena Nikole Tesle prestonoci Srbije i danas je ostala upamćena.
Svi su želeli da vide Teslu tih dana, makar da ga dodirnu ili mu stisnu ruku. Zato je njegov raspored za to kratko vreme boravka u Beogradu bio veoma prebukiran. Tesla se prvo susreo sa Androm Nikolićem, ministrom prosvete i crkvenih poslova, a onda je otišao na dvor (danas zgradu Skupštine grada Beograda) gde ga je primio (tada maloletni) kralj Aleksandra I Obrenović.
Tu se desila jedna bizarna situacija.
Maloletni kralj je želeo da odlikuje Teslu Ordenom Cvetog Save I reda, ali je došlo do proceduralnog problema koje je namesništvo čije zaduženje je bilo i briga o dvorskim poslovima obrazložilo na sledeći način:
“Tesla, kao građanin demokratske Amerike, ne sme primati i nositi nikakvo odličje, pa kad bi primio ovo odličje morao bi da izgubi građanstvo Američke republike. I tako, zbog te američke skrupuloznosti, Ordenu sv. Save ne bi suđeno da ukrasi najdostojnije grudi”.
Ipak, kompromis je nađen.
Tesla je naknadno bio odlikovan Ordenom Svetog Save II stepena.
Te iste godine, Tesla će dobiti priznanje Udruženja inženjera i naučnika Velike Britanije i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, a krajem 1892. konkurisaće za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.
I biće odbijen.
Izabraće ga za dopisnog člana dve godine kasnije, a za redovnog tek 1937. godine.
Niko nije svetac u svom selu.
Naročito ako se to selo zove Srbija.
Braća su, očigledno, poslušala Teslin savet i smanjila oduševljenje.
***
Iz knjige Dejana Stojiljkovića “Nikola Tesla – pesnik nauke”
