Čovek koji je umeo da stvori novac i na golom kamenu: Veliki srpski dobrotvor Ilija Kolarac

0
1705

Ilija Milosavljević Kolarac rođen je 1800. nedaleko od Smedereva, u selu Kolarac, po kome je i dobio nadimak. Bio je čuveni trgovac, jedan od imućnijih ljudi svoga vremena, koji je ostao upamćen kao veliki dobrotvor srpskog naroda.

U rodnom mestu je išao u osnovnu školu i to je bilo njegovo jedino redovno školovanje. Kada je počeo da živi u glavnom gradu zabeležio je sledeće: “Kada sam ušao u Beograd, imao sam samo 30 para. Od te svoje imovine odvojim 2 pare te kupim lepinje da ručam. Jedući, sve sam mislio šta ću činiti kad potrošim i onih 28 para?”

Ilija Milosavljević Kolarac
Ilija Milosavljević Kolarac

Pročitajte i: U kući vam se događaju loše stvari? Probajte OVO: Jednostavan trik otkriva da li negativna energija vlada u vašem domu!

Zapošljava se kao trgovački kalfa kod Milutina Radovanovića gde je i ispekao trgovački zanat. Naknadno će i oženiti njegovu ćerku Sinđeliju, a ubrzo mu polazi za rukom i da otvori svoju prvu radnju.

Pročitajte i  Odličan recept: Kolač sa šljivama i posipom od šećera i prezle

Vremenom Kolarac počinje da se bogati. Važio je za čoveka koji je umeo da stvori novac i tamo gde ga nema, što je na prvom mestu postizao svojim velikim trgovačkim veštinama. Bolje materijalne prilike odrazile su se i na njegovu toaletu. Knezu Milošu Obrenoviću upada u oko njegovo gizdanje i Ilija, usled sukoba, napušta Beograd. Odlazi u Pančevo gde nastavlja da trguje, prvenstveno hranom i stokom. Postaje jedan od uglednijih ličnosti u gradu u kome su ga najradije zvali Ilija Srbijanac.

Pročitajte i: Zašto se ljubimo tri puta i dižemo tri prsta: Svakodnevno ovo radite, a niste ni svesni pravih značenja ovih običaja

Usled suprugine smrti 1855. vraća se u Beograd i ubrzo počinje da zida kuću u Kastriotinoj ulici (Makedonska). Proširuje trgovinu na so i šalitru, a počinje i da ulaže u rudnike. Budući sam i bez dece, konstantno iznalazi načine da pomogne drugima. Bio je veliki poštovalac kulture i prosvete. Voleo je da bude u društvu učenih ljudi i nije žalio davanje priloga. Finansirao je objavljivanje brojnih literarnih dela, između ostalog prvi je štampao Diminog Grofa Monte Kristo. Godine 1861. osniva Fond za pomaganje srpskih književnika.

Pročitajte i  Otac Aca, Božji čovek: Zbog srpskog sveštenika iz Čikaga i muslimani prelaze u pravoslavlje
Kolarčeva zadužbina, Beograd
Kolarčeva zadužbina, Beograd

Pročitajte i: Lapot, najsurovi srpski običaj: Zakonski nije bio dozovolje, ali je u društvu bio prihvaćen, pa čak i zloupotrebljavan

Netrpeljivost između kneza Miloša i Kolarca postepeno se intenzivira. Ilija je bio uključen u skoro sve aktivnosti uperene protiv Obrenovića i njihove vlasti. U vreme Topolske bune, biva optužen za veleizdaju i učestvovanje u pokušaju svrgavanja Obrenovića. Vojni sud ga osuđuje na tamnicu kao starca od gotovo 80 godina. Ovaj događaj smatran je najvećim skandalom toga perioda u Srbiji. Iako pomilovan, izlazi iz zatvora ozbiljno narušenog zdravlja i umire 1878. godine.

Pročitajte i  Praznik svih parova koji žele decu: Slavimo začeće Svetog Jovana Krstitelja, dan kada se dogodilo čudo

U težnji da potpomogne obrazovanje svog naroda testamentom je ostavio sredstva za osnivanje dve zadužbine: Književnog i Univerzitetskog fonda. Kolarčev narodni univerzitet, poznat i kao Zadužbina Ilije M. Kolarca podignuta je 1932.

Pročitajte i: Prve zadužbine Stefana Nemanje: Malo ljudi zna koja je bila prva prava prestonica velikog župana

Ilija nikoga nije zaboravio. Zaveštao je i 200 zlatnih dukata školi u rodnom mestu, za obrazovanje siromašnih đaka. Pored ostalog, beogradskoj sirotinji je takođe ostavio pozamašan iznos. Beograd se i danas ponosi Kolarčevim narodnim univerzitetom i jednim od najvećih rodoljuba i dobrotvora u srpskoj istoriji.

Izvor: Opanak

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime