„Kasarna Karla Aleksandra Virtemberškog“, poznata u svoje vreme i jednostavno kao Virtemberška palata, bila je najimpozantnija građevina austrijskog Beograda, prestonice habzburške Kraljevine Srbije 1718-1739. godine. Dugo je bila „najistočniji primerak baroka na tlu Evrope“
Kao bomba, pre svega arheološka, ali najviše turistička odjeknula je vest da su beogradskom Trgu Republike tokom rekonstrukcije pronađeni ostaci Virtemberške kapije. Kako je i sam zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao, Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda zvanično je potvrdio da su u pitanju ostaci Virtemberške kapije, a ne Stambol kapije.
Beograd je u tom periodu transformisan iz jednog orijentalnog u centralnoevropski velegrad, a Austrijanci su gradili na sve strane. Nešto od onoga što su podigli postoji i danas; najvažnije od svega je to što su Beogradskoj tvrđavi dali njen sadašnji okvirni izgled (premda naravno postoji mnogo ostataka i iz ranijih perioda), ali ima tu i drugih stvari poput Kapije Karla VI u Donjem gradu ispod koje Beograđani stalno prolaze a malo ih zna šta je to zapravo, ili poput Najstarije kuće u Beogradu koja se nalazi u Dušanovoj ulici na Dorćolu (ta ulica se onda zvala Vidinska i bila je glavna u gradu).
Bilo je i drugačijih ostataka austrijske vlasti. Recimo, grb te Kraljevine Srbije bio je takozvani grb Tribalije, odnosno „glava vepra probodena strelom kroz razjapljene ralje“, koji su kasnije usvojili srpski ustanici početkom XIX veka pa se nalazio na zastavi te revolucionarne Srbije pod voždom Karađorđem (mada je možda put tog grba bio i obrnut); takođe, srpski oborknezovi i knezovi koji će kasnije igrati važnu ulogu u borbi za slobodu nastali su u tom periodu („obor“ je od nemačke reči „ober“, što znači „nad“).
Sam grad je bio podeljen na nemačku i srpsku varoš, i svaka od te dve varoši je imala svoju upravu (zbor uglednih Srba sam je birao svog kneza), a „demarkaciona linija“, odnosno „bastion“, pratila je liniju današnjeg Obilićevog venca i Francuske ulice, između ostalih (kasnije je to postao Šanac).
Uz samu liniju, tu negde kod „Ruskog cara“, verovatno tamo gde je danas zidni ulični časovnik „INSA“, bio je ovaj ugao zgrade koji vidite na slici. U pitanju je ogromna „Kasarna Karla Aleksandra Virtemberškog“, ili Virtemberška palata, nazvana po guverneru Kraljevine Srbije Karlu Aleksandru, vojvodi od Virtemberga; ona se navodno protezala do današnje Zmaj-Jovine sa jedne strane i skoro do Vasine ulice sa druge. Bila je sazidana u stilu poznog baroka, posedovala je bogatu dekorativnu plastiku na fasadi, sa 312 prozora i tri dvorišta za egzercir, i bila je dugo „najistočniji primerak baroka na tlu Evrope“.
Austrija je — nakon novog rata sa Osmanlijskim carstvom, u koji je ušla da bi pomogla Rusiji, a koji je izgubila Bitkom kod Grocke — bila prinuđena da preda našu prestonicu odredbama Beogradskog mira 1739. godine. Ali, prvo su porušili skoro sve što su sagradili, uprkos ogromnim sredstvima koja su uložena (čak je i rimski papa insistirao da se uvedu posebni porezi da bi se od Beograda i Srbije napravila neosvojiva tvrđava hrišćanstva). Među porušenim zdanjima verovatno je bila i kapija, koja će sigurno uskoro postati jedna od turističkih atrakcija Beograda i Srbije.
Telegraf
