„Касарна Карла Александра Виртембершког“, позната у своје време и једноставно као Виртембершка палата, била је најимпозантнија грађевина аустријског Београда, престонице хабзбуршке Краљевине Србије 1718-1739. године. Дуго је била „најисточнији примерак барока на тлу Европе“
Као бомба, пре свега археолошка, али највише туристичка одјекнула је вест да су београдском Тргу Републике током реконструкције пронађени остаци Виртембершке капије. Како је и сам заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао, Завод за заштиту споменика града Београда званично је потврдио да су у питању остаци Виртембершке капије, а не Стамбол капије.
Београд је у том периоду трансформисан из једног оријенталног у централноевропски велеград, а Аустријанци су градили на све стране. Нешто од онога што су подигли постоји и данас; најважније од свега је то што су Београдској тврђави дали њен садашњи оквирни изглед (премда наравно постоји много остатака и из ранијих периода), али има ту и других ствари попут Капије Карла ВИ у Доњем граду испод које Београђани стално пролазе а мало их зна шта је то заправо, или попут Најстарије куће у Београду која се налази у Душановој улици на Дорћолу (та улица се онда звала Видинска и била је главна у граду).
Било је и другачијих остатака аустријске власти. Рецимо, грб те Краљевине Србије био је такозвани грб Трибалије, односно „глава вепра прободена стрелом кроз разјапљене раље“, који су касније усвојили српски устаници почетком XИX века па се налазио на застави те револуционарне Србије под вождом Карађорђем (мада је можда пут тог грба био и обрнут); такође, српски оборкнезови и кнезови који ће касније играти важну улогу у борби за слободу настали су у том периоду („обор“ је од немачке речи „обер“, што значи „над“).
Сам град је био подељен на немачку и српску варош, и свака од те две вароши је имала своју управу (збор угледних Срба сам је бирао свог кнеза), а „демаркациона линија“, односно „бастион“, пратила је линију данашњег Обилићевог венца и Француске улице, између осталих (касније је то постао Шанац).
Уз саму линију, ту негде код „Руског цара“, вероватно тамо где је данас зидни улични часовник „ИНСА“, био је овај угао зграде који видите на слици. У питању је огромна „Касарна Карла Александра Виртембершког“, или Виртембершка палата, названа по гувернеру Краљевине Србије Карлу Александру, војводи од Виртемберга; она се наводно протезала до данашње Змај-Јовине са једне стране и скоро до Васине улице са друге. Била је сазидана у стилу позног барока, поседовала је богату декоративну пластику на фасади, са 312 прозора и три дворишта за егзерцир, и била је дуго „најисточнији примерак барока на тлу Европе“.
Аустрија је — након новог рата са Османлијским царством, у који је ушла да би помогла Русији, а који је изгубила Битком код Гроцке — била принуђена да преда нашу престоницу одредбама Београдског мира 1739. године. Али, прво су порушили скоро све што су саградили, упркос огромним средствима која су уложена (чак је и римски папа инсистирао да се уведу посебни порези да би се од Београда и Србије направила неосвојива тврђава хришћанства). Међу порушеним здањима вероватно је била и капија, која ће сигурно ускоро постати једна од туристичких атракција Београда и Србије.
Телеграф
