Po veličini najmanje selo u opštini Novi Bečej, koje po pedantnim statističarima nikada nije premašivalo 3.000 duša (danas nema ni 1.500), još u 18. veku imalo je čak tri dvorca jedne familije – Hertelendi.

Vlastelinsko imanje Hertelendi formirano je 1803. godine, kada je podžupan Jozef Hertelendi Stariji otkupio selo Bočar i njemu pripadajućih 500 jutara zemlje i sebi izgradio dvorac. Imanje je kasnije podeljeno između njegova tri sina, koji su na svojim posedima, takođe, podigli dvorce. U stvari, očevu građevinu sedamdesetih godina 19. veka adaptirao je najstariji sin Jozef Mlađi. Potom je zdanje kupio zemunski pivar i trgovac Todor Bajić, sa nasleđenom titulom barona.

Zanimljivo je da mu je u toj trgovini novčano pomogao knez Miloš Obrenović, čija je najstarija ćerka Petrija bila udata za Todora. Njegovi sinovi Miloš i Atanas dograđivali su dvorac, a najveći prosperitet Bočara zabeležen je dok je dvorac bio u vlasništvu jednog od Atanasovih sinova – barona Ivana Bajića (1863-1911).

Pročitajte i  Zaboravićete kad ste brisali prašinu poslednji put: Napravite domaći sprej od sastojaka koji su svima dostupni

Posle nesrećne udaje njegove ćerke, po završetku Prvog svetskog rata, čitavo imanje je prokockano, a dvorac se našao u vlasništvu dr Aurela Pajža. Poslednji vlasnik bila je porodica Ognjanović, koja se u Banat doselila s juga Srbije 1921. Upamćena je po osnivanju Prve vojvođanske fabrike kačkavalja i drugih mlečnih proizvoda u Bočaru.

Drugi dvorac Hertelendijevih najverovatnije je srušen još pre Prvog svetskog rata, a treći, najmlađeg sina Mikše, krajem 19. veka našao se u posedu pivara Alajoša Bajera.

Drugi dvorac Hertelendi, srednjeg Jozefovog sina Karolja, koji se vidi na mapi Bočara iz 1906. (postavljen je naspram prvog dvorca), enigma je za stručnjake. Procenjuje se da je podignut početkom 19. veka u stilu klasicizma, ali u arhivima nema verodostojnih podataka, skica ni fotografija.

Pročitajte i  Kako je Predrag Ejdus govorio o svojoj ljubavi dugoj 43 godine: Bio je ponosan što je osvojio jednu od najlepših žena Beograda

Dvorci Hertelendi-Bajić i Hertelendi-Bajer su jedan naspram drugoga i najveća su znamenitost Bočara. Tužno je, međutim, što su, umesto da budu turistička dika, prepušteni zubu vremena.

U najstarijem dvorcu Hertelendijevih jedno vreme bila je smeštena škola i fiskulturna sala, a u jednom periodu i seoska diskoteka.

– A ovo zdanje poseduje izuzetne arhitektonsko-stilske i kulturno-istorijske vrednosti i predstavlja u izvornom obliku očuvan i skladan primerak rezidencijalnih građevina u klasicističkom stilu, izgrađenih u Vojvodini početkom 19. veka – potvrđuje za Novosti Bojan Kojičić, istoričar umetnosti iz zrenjaninskog Zavoda za zaštitu spomenika. – Zato je i pokrenut postupak da se ova građevina spase i proglasi spomenikom kulture.

Pročitajte i  Kod ovih reči u srpskom jeziku ljudi najviše greše. Budite oprezni, one su odraz loše govorne kulture

Država je vlasnik i mlađeg dvorca Hertelendi, ali takođe ne brine o njemu. Monumentalna prizemna građevina u secesionističkom stilu sve do 2005. služila je za smeštaj psihijatrijskih bolesnika iz ovog dela Banata. Kada je bolnica ukinuta, zgrada je napuštena i propada.

Dekorativna kapija od kovanog gvožđa na glavnom ulazu u dvorac Hertelendi-Bajić predstavlja znamenitost sela. Iskovana je najverovatnije sredinom 19. veka, jer joj je dekoracija iz perioda romantizma. Na vrhovima je krase lavovi, koji simbolišu odlučne čuvare zdanja i imanja. Vredni su stepenici na ulazu dvorca, izrađeni od crvenog kamena “mađarca”.

Novosti

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime