Пo величини најмање село у општини Нови Бечеј, које по педантним статистичарима никада није премашивало 3.000 душа (данас нема ни 1.500), још у 18. веку имало је чак три дворца једне фамилије – Хертеленди.
Властелинско имање Хертеленди формирано је 1803. године, када је поџупан Јозеф Хертеленди Старији откупио село Бочар и њему припадајућих 500 јутара земље и себи изградио дворац. Имање је касније подељено између његова три сина, који су на својим поседима, такође, подигли дворце. У ствари, очеву грађевину седамдесетих година 19. века адаптирао је најстарији син Јозеф Млађи. Потом је здање купио земунски пивар и трговац Тодор Бајић, са наслеђеном титулом барона.
Занимљиво је да му је у тој трговини новчано помогао кнез Милош Обреновић, чија је најстарија ћерка Петрија била удата за Тодора. Његови синови Милош и Атанас дограђивали су дворац, а највећи просперитет Бочара забележен је док је дворац био у власништву једног од Атанасових синова – барона Ивана Бајића (1863-1911).
После несрећне удаје његове ћерке, по завршетку Првог светског рата, читаво имање је прокоцкано, а дворац се нашао у власништву др Аурела Пајжа. Последњи власник била је породица Огњановић, која се у Банат доселила с југа Србије 1921. Упамћена је по оснивању Прве војвођанске фабрике качкаваља и других млечних производа у Бочару.
Други дворац Хертелендијевих највероватније је срушен још пре Првог светског рата, а трећи, најмлађег сина Микше, крајем 19. века нашао се у поседу пивара Алајоша Бајера.
Други дворац Хертеленди, средњег Јозефовог сина Кароља, који се види на мапи Бочара из 1906. (постављен је наспрам првог дворца), енигма је за стручњаке. Процењује се да је подигнут почетком 19. века у стилу класицизма, али у архивима нема веродостојних података, скица ни фотографија.
Дворци Хертеленди-Бајић и Хертеленди-Бајер су један наспрам другога и највећа су знаменитост Бочара. Тужно је, међутим, што су, уместо да буду туристичка дика, препуштени зубу времена.
У најстаријем дворцу Хертелендијевих једно време била је смештена школа и фискултурна сала, а у једном периоду и сеоска дискотека.
– А ово здање поседује изузетне архитектонско-стилске и културно-историјске вредности и представља у изворном облику очуван и складан примерак резиденцијалних грађевина у класицистичком стилу, изграђених у Војводини почетком 19. века – потврђује за Новости Бојан Којичић, историчар уметности из зрењанинског Завода за заштиту споменика. – Зато је и покренут поступак да се ова грађевина спасе и прогласи спомеником културе.
Држава је власник и млађег дворца Хертеленди, али такође не брине о њему. Монументална приземна грађевина у сецесионистичком стилу све до 2005. служила је за смештај психијатријских болесника из овог дела Баната. Када је болница укинута, зграда је напуштена и пропада.
Декоративна капија од кованог гвожђа на главном улазу у дворац Хертеленди-Бајић представља знаменитост села. Искована је највероватније средином 19. века, јер јој је декорација из периода романтизма. На врховима је красе лавови, који симболишу одлучне чуваре здања и имања. Вредни су степеници на улазу дворца, израђени од црвеног камена “мађарца”.
Новости
