Kad budemo bolji, biće nam bolje i đe krvnik gleda u najbliže tvoje i đe zemlja plače rad sudbine tvoje, biće ti bolje
Kad budemo bolji, biće nam bolje i mimo naše volje i u nevolje i u zlobe, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i na vješala i u katakombe, biće bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i na stubove i u rovove, u jame bezdanice i u grobnice, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje u boljkama i u žalopojkama u pjesmama rugalicama i u danima gladi i užasa, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i u tamnicama i u pećinama u rakama junačkijem, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i u ambisu strave u neznanju svome, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i u besmislu ništavnom u slobodi prolaznoj i u strahu ogromnom, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i na sudove strašne i u mase mračne i u času dželatovog dana, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje u zlim kandžama sudbine ove, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje tamo đe se bolji sa gorijem bore, đe se suze rone biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i u ludom trenu pred svitanje zore, tamo đe se kolje i đe rane bole, biće nam bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje u noćima dugim dok se čeka jutro da pozove žetvu i đe duše’ lete tamo đe je bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje i đe krvnik gleda u najbliže tvoje i đe zemlja plače rad sudbine tvoje, biće ti bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje na daleke staze male sreće tvoje, na putu za ništa đe jecaji zvone, biće ti bolje.
Kad budemo bolji, biće nam bolje tamo đe se sabra već sabrani zbore, tamo đe se ide mimo volje tvoje, biće bolje.
Kad budemo bolji, mora biti bolje to kazaše davne suze one, što plakaše radi dobre smrti tvoje, ako budeš bolji tebi biće bolje.
Zašto plaču oči od sudbine ove, zašto grmi ponos tvoje želje bolje, zašto sila sveta ostala je slijepa, zašto mlada duša, bez čovjeka osta’.
Đe ti je sreća zakopala tugu, pa se sreća tvoja protiv tebe bori, zašto ti je golema nevolja jednu samo brigu ostavila, zašto ti je briga ta jedina, radi zloga jada uvenula.
Od života samo tragovi će biti, kojim će se ljudi ponositi a sa njima budući vukovi, naučeni naukom slobode
Nije tebi ime zapamtilo borbu, a ni borba nije izbrisala ime.
Kako će nam biti ako neće bolje, mora biti bolje radi zemlje ove, mora biti bolje radi đece bolje, neće biti bolje dok ne bude gore.
Naše staro zvono neprestano zove, budi se rode, da ti bude bolje, naše blago srce, otkucaje broji, dok se duša sveta sa sotonom bori u dalekoj prošlosti tvoje borbe nove.
Luka Vukadinović
