U nju je svraćao i srpski patrijarh Pavle i to na domaći pasulj i salatu: Kafana „Znak pitanja“

Duh „crno-belog“ Beograda, onakvog kakav je nekada bio i kakvog danas viđamo samo na slikama, najlakše je osetiti u kafani „Znak pitanja“. U Ulici kralja Petra, tačno preko puta Saborne crkve, ova kafanica postoji gotovo već 200 godina. Čuvena je kao najstarija kafana u gradu, a taj njen starinski šarm godinama se uspešno neguje.

Pročitajte i: Crkva Rođenja Presvete Bogorodice – “sestra Manasije”: Posetite “Belu crkvu”, srpski spomenik kulture čiji je ktitor ostao zaboravljen

Kuću u koju je smeštena podigao je 1823. Naum Ičko, trgovački konzul i jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka. Građena je u balkanskom stilu po nacrtima nepoznatog grčkog arhitekte. Godinama je greškom smatrano da je Naum njen vlasnik, ali je tek nakon njegove smrti utvrđeno da je pripadala knezu Milošu Obrenoviću. Par godina kasnije, knez će je pokloniti svom lekaru Ećim-Tomi Kostiću, za zasluge u Drugom srpskom ustanku. Iskoristivši njen zahvalan položaj, novi vlasnik je pretvara u kafanu.

Vremenom, ovom mesto će promeniti više vlasnika i naziva. Bila je poznata kao „Ećim-Tomina kafana“, „Kod pastira“ i „Kod Saborne crkve“. Poslednji naziv izazvao je negodovanje u crkvenim krugovima. Kao vid protesta, tadašnji vlasnik umesto imena postavlja samo znak pitanja. Ovaj „naziv“ je izazvao oduševljenje i ostao u upotrebi do danas.

Pročitajte i: Ktitorska kompozicija Despota Stefana Lazarevića u Manasiji – freska puna simbolike koju treba doživeti uživo

„Znak pitanja“ je vremenom ugostio brojne znamenite ličnosti iz naše istorije. Na ovom mestu su prvi put pročitane Srpske novine i prvi je put u gradu odigrana partija bilijara. Zbog blizine Akademije primenjenih umetnosti, kafana je u par navrata bila i svedok polaganja ispita.

Budući da se nalazi na svega par koraka od Saborne crkve, nije retkost da u nju svrate i sveštena lica. Jedan od rado viđenih gostiju bio je srpski patrijarh Pavle koji je, kažu, obožavao da svrati na pasulj i salatu. Jedan od sveštenika koji se ovde rado pojavljuje jednom je, u šali, rekao „Ljudi dođu u Sabornu crkvu i oni koji ne nađu utehu kod nas, pređu u Znak pitanja“.

Pročitajte i: Mijajlova jama – zaštićeni spomenik prirode i podsetnik na stravičan zločin u Drugom svetskom ratu

Ova kafana je i pored brojnih renoviranja, zadržala autentičan izgled i prvobitno arhitektonsko rešenje. Starinski duh i dalje živi unutar njenih zidova. Sedi se za drvenim stolovima, a ako želite možete se smestiti na tronožac. Kafa se služi iz fildžana uz obavezan ratluk. Nema modernih uređaja, niti novih tehnologija. Novotarije svih vrsta se zaobilaze u širokom luku.

Pročitajte i: Reka Resava sa svojim kanjonima, kotlinama i pećinama: Živopisni raj koji ne smete propustiti da doživite u Srbiji

„Znak pitanja“ poslužuje obilje starinskih jela, a u skladu sa crkvenim praznicima služe se i posni obroci. Ipak, gosti najčešće uživaju u domaćoj rakiji i ćevapima. Odmaraju, goste se i druže u ambijentu probuđenog starog Beograda.

Izvor: Opanak