Дух „црно-белог“ Београда, онаквог какав је некада био и каквог данас виђамо само на сликама, најлакше је осетити у кафани „Знак питања“. У Улици краља Петра, тачно преко пута Саборне цркве, ова кафаница постоји готово већ 200 година. Чувена је као најстарија кафана у граду, а тај њен старински шарм годинама се успешно негује.
Кућу у коју је смештена подигао је 1823. Наум Ичко, трговачки конзул и један од организатора Првог српског устанка. Грађена је у балканском стилу по нацртима непознатог грчког архитекте. Годинама је грешком сматрано да је Наум њен власник, али је тек након његове смрти утврђено да је припадала кнезу Милошу Обреновићу. Пар година касније, кнез ће је поклонити свом лекару Ећим-Томи Костићу, за заслуге у Другом српском устанку. Искористивши њен захвалан положај, нови власник је претвара у кафану.
Временом, овом место ће променити више власника и назива. Била је позната као „Ећим-Томина кафана“, „Код пастира“ и „Код Саборне цркве“. Последњи назив изазвао је негодовање у црквеним круговима. Као вид протеста, тадашњи власник уместо имена поставља само знак питања. Овај „назив“ је изазвао одушевљење и остао у употреби до данас.
„Знак питања“ је временом угостио бројне знамените личности из наше историје. На овом месту су први пут прочитане Српске новине и први је пут у граду одиграна партија билијара. Због близине Академије примењених уметности, кафана је у пар наврата била и сведок полагања испита.
Будући да се налази на свега пар корака од Саборне цркве, није реткост да у њу сврате и свештена лица. Један од радо виђених гостију био је српски патријарх Павле који је, кажу, обожавао да сврати на пасуљ и салату. Један од свештеника који се овде радо појављује једном је, у шали, рекао „Људи дођу у Саборну цркву и они који не нађу утеху код нас, пређу у Знак питања“.
Ова кафана је и поред бројних реновирања, задржала аутентичан изглед и првобитно архитектонско решење. Старински дух и даље живи унутар њених зидова. Седи се за дрвеним столовима, а ако желите можете се сместити на троножац. Кафа се служи из филџана уз обавезан ратлук. Нема модерних уређаја, нити нових технологија. Новотарије свих врста се заобилазе у широком луку.
„Знак питања“ послужује обиље старинских јела, а у складу са црквеним празницима служе се и посни оброци. Ипак, гости најчешће уживају у домаћој ракији и ћевапима. Одмарају, госте се и друже у амбијенту пробуђеног старог Београда.
Извор: Опанак
