“Кићење невесте” Паје Јовановића: Величанствена слика пуна емоција и тајни

0
1601

“Кићење невесте”, слика чувеног српског слиакра Паје Јовановића насликана у периоду 1885/1886 године.

KicenjeNeveste
Кићење невесте

Од 1935. године слика је у власништву Народног музеја у Београду. Посредством Министарства иностраних дела Краљевине Југославије, Народни музеј откупио је слику од приватног власника у Лондону, а пре тога слика је све до 1983. била изложена у галерији French Gallery у Лондону.

Слика је настала у време када је Паја Јовановић интезивно путовао по Балкану прве половине осамдесетих година 19. века.

Гуслар, слика Паје Јовановића
Гуслар, слика Паје Јовановића

“Ведра, фолклорно живописна, беспрекорно сликарски изведена са обиљем етнографских детаља, ово дело је једно од најбољих Јовановићевих радова како овог периода, тако и у целини. У ширем контексту, ова слика Паје Јовановића у себи садржи све релевантне одлике поетике академизма и према томе је, заједно са другим Јовановићевим делима из овог периода, пресудно утицала на развој српског реалистичког сликарства крајем XIX века,” стоји на званичном сајту Народног музеја.

Pročitajte i  Сви на рафтинг овог лета: На реци Тари чека вас највећи центар активног одмора на Балкану!

Широј публици није познато да постоји и друга верзија ове теме, иако се o њој зна само по опису из литературе.

Слика се у литератури појављује и под називима „Невеста“, „Ките младу“, „Опрема младе“ и представља две жене које ките невесту. Са њихове леве стране насликана је мајка, која склопљених руку плаче од радости. Такође су насликана и улазна врата са леве стране, на којој стоји девојка која само што није заплакала, док се са десне стране налазила жена која води девојчицу са даровима ка невести.

Pročitajte i  Детаљнa упутствa за коришћење градског превоза: Ова ПРАВИЛА морате испоштовати

Током конзерваторских испитивања, спроведених приликом конзерваторско-рестаураторских радова у Атељеу за рестаурацију уметничких дела Народног музеја у Београду 2009. године, установљено је да испод горњих бојених слојева постоји потписана првобитна композиција са истом темом. У завршној варијанти, Јовановић је скратио формат платна са десне стране (за око 7cm), простор ентеријера је нешто изменио, леву страну композиције је у мањој мери преправио, а десни део је потпуно пресликан: три девојке које седе и везу на клупи насликане су преко фигура жене и девојчице која носи корпицу са цвећем и стидљиво невести приноси дарове,пише на званичном сајту Народног музеја у Београду.

Pročitajte i  Strina – Zelena bedevija: Jedina kobila koju je jahao neki srpski junak i to baš Jovan Kursula

Паја Јовановић један је од најбољих и најпознатијих слиакра српског реализма. Рођен је у Вршцу 16. јуна 1859. године, а умро је у Бечу 30. новембра 1957.

 

Поред “Кићења невесте”, познате су и његове слике: “Сеоба Срба”, “Крунисање цара Душана”, “Женидба Душанова”, “Борба петлова”, “Гуслар”, “Мачевање”, “Умир крви” (Крвна освета)…

seoba srba
Сеоба Срба, Паја Јовановић
Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име