Ko je bio Mustafa Golubić? Sve o jednoj od najtajanstvenijih ličnosti savremene istorije

0
1215
Foto: Opanak

Mustafa Golubić jedna je od najtajanstvenijih ličnosti naše savremene istorije. Rođen je u Stocu, u istočnoj Hercegovini, 24. oktobra 1889. godine.

Kao najboljeg đaka osnovne škole, opština ga je poslala u gimnaziju u Sarajevo. Tu je pohađao pet razreda, a kada je Austrougarska izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine, sa svojom siromašnom porodicom seli se u Beograd, gde je nastavio obrazovanje. Te godine postao je član Mlade Bosne.

Odmah po izbijanju Prvog balkanskog rata, Golubić je stupio u Tankosićev četnički odred, s kojim je učestvovao i u borbama na Merdaru, gde se posebno istakao. Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlikovao ga je za hrabrost ordenom Obilića.

Nakon mature 1913. godine, sa stipendijom vlade u Beogradu, odlazi na studije prava u Lozanu i Ženevu, a onda u Pariz, gde će postati član organizacije Ujedinjenje ili smrt.

Golubić je prekinuo studije po izbijanju Prvog svetskog rata, vratio se u Srbiju i uključio u jedinice Užičke armije. Ubrzo je unapređen u čin poručnika i prekomandovan u Kraljevsku gardu. Učestvovao je u čuvenim bitkama na Ceru i Kolubari.

Pročitajte i  Običaji na Svetog Kozmu i Damjana: Za zdravlje najmilijih izgovorite OVE reči

Mustafa se borio u sastavu srpske vojske u svim borbama, povlačio se preko Albanije, odmarao se na Krfu, probijao je Solunski front. Tokom Solunskog procesa – kada je regent Aleksandar (pod lažnom optužbom i režiranom smrtnom presudom) uklonio Apisa i ostale „crnorukce”, Golubić je odbio da svedoči protiv Apisa, zbog čega je osuđen na godinu dana zatvora i izbačen iz vojne službe. Interniran je na Krf, odakle je, uz pomoć dr Jevta Dedijera, uspeo da pobegne u Francusku, a zatim u Švajcarsku.

Dok je studirao u Švajcarskoj, ušao je u strukture Kominterne (Komunističke internacionale, organizacije u kojoj su bile sve komunističke partije u Evropi) i počeo za nju da radi, a potom se u Moskvi školovao za oficira NKVD-a (Narodni komesarijat unutrašnjih dela).

Postoje snažne indicije da na Vidovdan 1921. godine, učestvovao u organizaciji pokušaja atentata na regenta Aleksandra, kada je Spasoje Stejić bacio dinamit sa zgrade Ministarstva trgovine na automobil s budućim kraljem (pogodio je telefonske žice). Golubić, koji je tada još bio u zemlji, uhapšen je i interniran u manastiru Rakovica, ali pušten je zbog nedostatka dokaza.

Pročitajte i  Priča srpskog vojnika iz Velikog rata: "Raniše me u nogu, a meni nešto žao opanaka, još ni na jednom vašaru u njima nisam bio…"

Međutim, imajući u vidu njegovo kasnije delovanje, kao i činjenicu da je iz Beča tridesetih rukovodio svim sovjetskim tajnim službama na tlu Kraljevine Jugoslavije, to nije nemoguće.

Za njegovo ime se vezuju brojne oružane akcije iz ranog perioda okupacije: od postavljanja bombe ispod tribine s koje je vojni zapovednik Srbije, general-major Ludvig fon Šreder trebalo da posmatra defile svojih trupa, preko dizanja u vazduh benzinskog magacina na Tašmajdanu, pa do podmetanja 423 eksplozivna paketa u podrumu kuće pored one u kojoj je trebalo da se sretnu najistaknutiji folksdojčeri.

Mustafa Golubić je nekoliko puta kao „slepi putnik” putovao u SAD. U Njujorku je kidnapovao jednog sovjetskog dvostrukog agenta koji je počeo da radi za američke tajne službe. Uspeo je da ga prebaci u Moskvu. Tada je digao na noge FBI i nastala je prava potera za njim.

Zbog straha od prisustva Mustafe Gaćinovića u Beogradu, Ivan Stevo Krajačić ga je, najverovatnije uz saglasnost Josipa Broza, početkom juna 1941. godine anonimno prijavio Gestapou.

Pročitajte i  Zimsko orezivanje voća: Obezbedite dobar rod uz video - uputstvo od samo tri koraka

Nemačka tajna služba je 7. juna provalila u Golubićev stan i odvela ga u Banjički logor. Mučenje čoveka, koji je preživeo Staljinove čistke bez ogrebotine, i tri decenije se spremao za takav scenario i kraj – nije urodilo plodom. Nemcima ništa korisno nije rekao, osim gomile laži i izmišljotina, a 11. juna 1941. godine odigrao se onaj poslednji čin u Pionirskom parku, kada je Golubić u šatorskom krilu donet u park, stavljen na stolicu i streljan. Na istom mestu je i sahranjen.

Crvenoarmejci, pronašli su njegov grob oktobra 1944. godine, odmah po oslobođenju Beograda, i ekshumirali ga. Doktor Vojislav Stojanović izvršio je autopsiju i utvrdio da su mu skoro sve kosti bile polomljene. Potom je prenet u Moskvu i sahranjen, uz najviše vojne počasti, kao heroj Sovjetskog Saveza. Spomen-ploča s njegovim imenom postavljena je u Aleji boraca NOR-a na Novom groblju u Beogradu.

U seriji “Senke nad Balkanom” lik Mustafe Golubića je na izuzetan način prikazao hrvatski glumac Goran Bogdan.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime