Криза савремене породице: Клинички психолог УПОЗОРАВА на ОВЕ ГРЕШКЕ које правимо приликом одгајања деце

0
1345

“Савремена породица заправо је скуп појединаца који живе паралелне животе у истом стамбеном простору. У њој нема разговора какве памте наши стари из времена сакупљања око огњишта”

Специјалиста медицинске психологије др Влајко Пановић, клинички психолог Војно- медицинске академије у Београду на недавно одржаној трибини Светосавске омладинске заједнице у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва, говорио је на тему „Kриза савремене породице“.

“Савремена породица заправо је скуп појединаца који живе паралелне животе у истом стамбеном простору. У њој нема разговора какве памте наши стари из времена сакупљања око огњишта када се, након радног дана, причало о свему животно важном, младеж поучавала, хвалила, укоревала… Институција брака је у озбиљној кризи. Олако се у њега улази, али још брже излази. Почетак свега је, чини се, у „свадбеним надметањима“ породица младенаца – усклику „згази га“ младиних пред олтаром и племенском ликовању младожењених на невестино узимање презимена. Супружници често развијају такмичарске уместо партнерских односа, а Бог нас је створио различите како бисмо ми створили породицу“, сажмео је овај стручњак.

Pročitajte i  Манастирски паприкаш: Сочан и здрав посни ручак на кашику, који ће вас дуго дрђати ситим

“Деца се одгајају као божанства што онемогућава њихову припрему за реалан свет. Родитељи их штите од обавеза и онда упадају у сопствене замке јер деца постају тешка за комуникацију“

Kлинички психолог је истакао да се данас кроз разне New age филозофије форсира индивидуализам, медитативно спајање са „универзалном интелигенцијом“ које даје илузију моћи и чини човека потпуно немоћним за осећање емпатије, отупелог на бол и солидарност. Насупрот New age моделу стоји хришћански модел васпитања, који остварење човекове личности види у контакту са природом и другим људима. Данашњем човеку живот је технички олакшан, али истовремено човек је техником заробљен, усамљен и несрећан.

– Имам све више деце зависника од друштвених мрежа и видео-игрица са којима радим. Не желим ни да покушам да зауставим точак историје, али морамо наћи начина да се одредимо према садржајима савременог доба, а да сачувамо оно што је традиционално добро. Одрастао сам у вишечланој породици у којој је деда организовао обавезе нама деци, а ми безусловно прихватали. Данас имамо породице у којима децу не могу да науче да избаце смеће, ручају на време… Тешко се прихватају улоге што отежава усвајање радних навика. Такође, постоје тешкоће у постављању граница… Деца се одгајају као божанства што онемогућава њихову припрему за реалан свет. Родитељи их штите од обавеза и онда упадају у сопствене замке јер деца постају тешка за комуникацију. Недостаје заједничко време и спонтани породични изласци. Савремене породице све теже налазе место и време за то, а тиме недостају разговори, такт и стрпљење у међусобним односима – део је богатог терапеутског искуства др Влајка Пановића.

Pročitajte i  Магија Ивањданске ноћи: Ови ОБИЧАЈИ уочи великог празника спадају у НАЈЛЕПШЕ у српској тадицији

Све је мање радости у људским животима. Данашњи човек је све више адаптиран, а све мање господар свог времена за разговор и спонтано мишљење

Деца се морају научити рационалном коришћењу мобилних телефона и компјутера. Морамо бити обазриви и водити их ка ономе што ће им помоћи да себе дефинишу као људска бића. Да их усмеримо да освајају перцепцију лепоте и доброте, развијају толеранцију и не исмевају различите од себе, саветује искусни лекар.

Pročitajte i  До сада непозната писма краља Милана стигла у Србију: Због ОВОГА уџбенике из историје писаћемо испочетка

“Све је мање радости у људским животима. Данашњи човек је све више адаптиран, а све мање господар свог времена за разговор и спонтано мишљење. Поред родитељских, деца усвајају и поруке преко телевизије и интернета. Умови су им препуни слика што ремети машту, неопходну за креацију. Виртуелни свет се меша са реалним, а губитак теста реалности је први критеријум лудила. Не треба паничити, али замислити се морамо”, указује др Влајко Пановић.

До седме године код деце би требало изградити три табуа: агресију, аутоагресију и инцест. Данас, истиче др Пановић, дешава се да деца прекрше неки од табуа и пре изграђивања. Важно је да у животима деце сви ми одрасли будемо активно присутни, помогнемо им при одабиру садржаја који ће им бити на спасење, а не на подстицај адреналина, узбуђење какве махом нуди спољни свет, закључио је др Влајко Пановић.

ТЕKСТ: Зелена учионица

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име