Ко је била чувена Диана Будисављевић: Жена великог срца која је од сигурне смрти спасила више од 15.000 деце

0
1915

Хероина о којој се до скоро јако мало знало у Другом светском рату спровела је једну од највећих хуманитарних акција у Европи и највећу у Другом светском рату. Из логра НДХ спасила је више хиљада деце од сигурне смрти. Њу је и у књизи “Дијанина листа” описао Вилхем Куесе где на јединствен начин описује и дочарава истините догађаје који су се одиграли у ужасним логорима.

Иако Аустријанка, касније удата за угледног загребачког лекара и професора Медицинског факултета Јулија Будисављевића, Диана је препознала патњу и муке заточеника усташких логора смрти – Срба, Јевреја и Рома. Згрожена сазнањем да је иза бодљикавих жица заточено на хиљаде деце, са кругом најближих пријатеља, она је месецима прикупљала храну, лекове, одећу и обућу.

Pročitajte i  Српске хајдучице: Бунтовнице које су се због љубави одметнуле у шуму и пљачкале без страха од губилишта

Акција коју је Диана водила доживела је врхунац спасавањем деце са Козаре, Кордуна, из хрватских и босанских села. Увидевши да им је то једина шанса за спас, у договору са њиховим родитељима, најмлађе заточенике изводила је из логора и обезбеђивала смештај у породицама у Загребу и околини. О свој деци водила је картотеку, и тако им сачувала имена, веру и порекло.

Подухват је, у грубим цртама, изгледао овако: Диана је са екипом сарадника, који су пре свих чинили сестра Црвеног крста Хрватске Драгица Хабазин, архитекта Марко Видаковић и Камило Бреслер, од немачких власти добијала аусвајз да иде у Јасеновац и друге мање логоре раштркане око тог комплекса смрти – Јастребарско, Лобор-град, Млаку, Горњу Ријеку – и да одатле одводи децу, уз пристанак мајки. Малишане, од одојчади до већ тинејџера, смештала би у неколико прихватних домова у Загребу, а онда би уз помоћ Каритаса, али и огласа у новинама, тражила угледне породице које ће им сачувати животе. За свако дете водила је посебан картон, читава њена картотека била је педантно сређена, до најситнијих детаља, како би деца после рата била враћена родитељима.

Pročitajte i  Velika ljubav Olivere i Đorđa Balaševića: Zbog OVE rečenice Đole je znao da je našao osobu za ceo život!

Акција спасавања српске деце из усташких логора у свом пуном обиму отпочела је после операције немачких и снага НДХ у Босанској Крајини и на Козари, у јуну и јулу 1942. После ужасних покоља током саме операције, десетине хиљада особа свих узраста је депортовано у Јасеновац, највећи усташки концентрациони логор. Велики број заточеника је одмах убијен, док је један број мушкараца и жена упућен у логоре у Немачкој или Норвешкој, директно или преко логора на Београдском сајмишту. Од жена су пре депортовања одузета деца, чак иако се радило о сасвим малим бебама. Тако се почетком лета 1942. у усташким логорима у Јасеновцу, Старој Градишки и околини нашло више хиљада српске деце одвојене од родитеља, међу којом је убрзо настао помор од глади и болести. Велика група деце је усмрћена отровним гасом у логору Стара Градишка. Потпуно уништење ових малих заточеника спречила је акција коју је водила Дијана Будисављевић, тада већ са широким кругом сарадника.

Pročitajte i  Он је чинио најбруталније злочине над Србима: Вјекослав Макс Лубурић радио је такве ужасе да је мука и замсилити

Годинама суочавана са туробним усташким режимом, ни нове власти нису благонаклоно гледале на њен хуманитарни ангажман. Умрла је готово заборављена, у Инсбруку 1972.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име