Na Savicu treba jesti masenicu: Recept za jelo koje su muslimani pravili na dan Svetog Save

0
6423
Foto: Jutjub/printskrin/Binin Sahan

U sjeničkom selu Papiće zabeležen je tradicionalni recept za jelo koje se mesilo u svim muslimanskim kućama na dan Svetog Save. Ova takoreći pita zove se „masenica“, a nekada je važila izreka da „uvek za Savicu treba jesti masenicu“. Sve su to ostaci hrišćanske, odnosno pravoslavne religije kod domaćih muslimana, što ćemo i objasniti nakon recepta.

Sjenička masenica

0.5 kg brašna
200 g sjeničkog sira
1 jaje
1 kašika ulja
0.5 dl mleka
1 kašika margarina
100 g kajmaka

Umutiti brašno sa vodom gustine kao za palačinke, posoliti, i tu smesu peći u podmazanoj tepsiji – ne odjednom već deo po deo kao palačinke.

Kada se  “palačinke” ispeku iscepkaju se na komadiće pa se potom preliju  sledećim začinom od sjeničkog sira:

Pročitajte i  Ovako se peku paprike u stanu: Bez dima i nepotrebnog haosa gotovo za čas

U prethodno zagrejan tiganj doda se 0.5 dl mleka i kašika margarina. Kada se margarin istopi i mleko provri dodaju se sir i kajmak. Kompletnu smesu potrebno je kuvati dok se kajmak i sir ne istope, otprilike 5 do 7 minuta.

Preliv dodati iscepkanim “palačinkama”. Tako pripremljeno predjelo služiti dok je toplo.

Odakle muslimanima potreba da poštuju hrišćanski praznik kao što je dan Svetog Save?

Salih Selimović, srpski istoričar, profesor i publicista iz Sjenice, poznat je po svojim istraživanjima u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva. U svojim studijama i usmenim izlaganjima navodi da je kod Muslimana nekada postojao veoma jak kult Svetog Save i to naročito kod Muslimana u Limskoj dolini, ali i na mnogo širem prostoru.

Pročitajte i  Znate li čiji lik se nalazi na novčanici od 5.000 dinara? Moćni naučnik i političar čije ime nosi i jedan plato u Beogradu

“Uvek su Muslimani u Staroj Raškoj znali da su srpskog porekla i da su pre islamizacije bili pravoslavci. Izuzetak su samo albanski Malisori, koji su došli u jugoistočni deo Raške tokom 18. veka. Zato su čuvali i štitili manastir Mileševu kao svoju svetinju. Klanjali su se moštima Sv. Save, verovali u njihovu čudotvornost. Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save iskopaju, prenesu na Vračar i spale. Paša je mislio da će tako uništiti kult tog velikog srpskog prosvetitelja i odbiti Muslimane od Mileševe.”

Pročitajte i  Žene u fokusu 9. izdanja: World Music Festival "Todo Mundo" od 25. do 28. septembra

Tek od tada se kult ovog svetitelja proširio na sve srpske zemlje, a Muslimani su nastavili da poštuju njegov kult, posećuju i daruju Mileševu.

Muslimani nisu mogli tek tako, ni brzo ni olako da zaborave ni svoje poreklo ni svoju prethodnu veru. I danas, početkom 21. veka, posebno u ruralnim sredinama Sjeničko-pešterske visoravni, Bihora, srednjeg i donjeg Polimlja, Starog Vlaha kod muslimana se u narodnom kalendaru osim u vezi sa bajramima i Ramazanom može čuti: „za Božić, posle Božića, na Savindan, po Savindanu, za Đurđevdan, na Preobraženje, po Mitrovdanu“ i sl. Običaji i narodna tradicija ne mogu tako jednostavno da nestanu iz svesti naroda bez obzira na versku različitost.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime