Српкиње мушке борбености: Снажне, моћне и модерне даме које су започеле борбу за равноправност и права жена у Србији

0
3693

Поводом Дана жена који се прославља на међународном нивоу ту смо да истакнемо значајне жене у Србији које су својим образовањем, еманципацијом, достигнућима и способношћу разбијале предрасуде и залагале се за равноправност полова, доказујући да и жене треба да имају једнака права и услове.
Српска историја бележи немерљив број оних дама које су оставиле дубок и неизбрисив траг, а наша листа броји само 20 изабраних из те богате ризнице снажних, успешних и моћних дама.

1. Драга Дејановић (1840-1871) била је наша прва феминисткиња, списатељица и глумица. Сматрала је да су саме жене добрим делом криве за положај у којем се налазе јер робују предрасудама које им васпитањем усађују. Једино могуће решење видела је у једнаком васпитању мушке и женске деце и пођеднаком припремању и оспособљавању и за „умни“ и за „физички“ рад.  Писала је да жене, једнако као мушкарци, треба да изучавају занате – кројачки, сајџијски, пекарски, ципеларски, стакларски…
srpkinje
2. Марта Јорговић је наша прва девојка са завршеном средњом школом. Завршила је прву српску гимназију у Новом Саду коју су до тада, а и много деценија након ње, похађали искључиво младићи. Наиме, према архивским подацима ниједна девојка се чак и деценијама после Марте није уписала у средњу школу. Због каријере удала се, по тадашњим стандардима, касно – са 25. година.
3. Вилхелмина – Мина Караџић Вукомановић једна од наших првих сликарки, преводилац српских народних умотворина и песама и једно од тринаесторо деце Вука Стефановича Караџића. Полиглота, портретисткиња. Њени најпознатији радови су „Аутопортрет“ и портрет брата Димитрија (који је уз Мину једино Вуково дете које је преживело детињство).

srpkinje
Mileva Marić

4. Милева Марић Ајнштајн  била српска математичарка, нажалост познатија више као прва жена Алберта Ајнштајна. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.
5. Драга Љочић (1855-1926) је била прва српска лекарка, феминисткиња и филантропкиња. Свој живот Драга је посветила активној борби за еманципацију жена у Србији, социјалну једнакост и бољи положај лекарки. Кроз читаву каријеру је, искључиво због тога што је жена, доживљавала неправду и ниподаштавање, против којих се храбро и неуморно борила. Драга је била и једна од првих српских сифражеткиња и снажно се залагала за стицање политичких права за жене.
6. Митра Митровић била је прва министарка у историји Србије (од 1945. до 1949), списатељица, учесница Народноослободилачке борбе током Другог светског рата. Борила се за родну равноправност и бољи положај жене у друштву. 1936. године учествује у оснивању часописа „Жена данас“ и за те новине је писала текстове о родној равноправности. Писала је и за „Борбу“. Учествовала је у оснивању Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖЈ). 1945. године објављује књигу „Право гласа жена доказ и оруђе демократије“.
7. Надежда Петровић била је сликарка и болничарка током балканских ратова и Првог светског рата. Образована у иностранству, по повратку у Краљевину Србију је са собом „донела“ и уметничке иновације, које конзервативно друштво није прихватало или схватало. „Током дужности“ је умрла од пегавог тифуса 1915. године, у ваљевској болници у којој је радила. Њен ентузијазам и жељу да промени, помогне и модернизује тадашње друштво схваћен је тек након њене смрти.

Pročitajte i  Почиње Петровски пост: ОВО су правила којих треба да се придржавате!
srpkinje
Nadežda Petrović

8. Јелисавета Начић је била наша прва жена архитекта и прва студенткиња која је уписала архитектуру на Техничком факултету у Београду 1896. г. Јелисавета факултет завршава већ са 22 године (1900.). Њена ангажовања била су: уређивање Калемегдана и Теразија, црква Светог Александра Невског (Београд), прва болницу за оболеле од туберкулозе у Србији, зграда основне школе „Краљ Петар Први“, на чијој се фасади налазе портрети Доситеја Обрадовића и Вука Караџића… бројни стамбени објекти и први раднички станови у Београду.
9. Ксенија Атанасијевић (1894 – 1981) је била прва жена филозоф која је стекла титулу доктора наука на Београдском универзитету. Ксенија је објављивала бројне радове из области филозофије, књижевности и феминизма, и преводила дела неких од најзначајнијих филозофа на српски (између осталих Платона, Аристотела, Спинозу). Прогоњена, хапшена и забрањивана како од Гестапоа, тако и од комуниста, успевала је да поврати право да поново ради и издејствовала је скидање забране са својих ауторских дела. Била је потпредседница Женског покрета и чланица  многих интернационалних феминистичких удружења.
10. Исидора Секулић (1877-1958) је била прва жена академик која је примљена у Српску академију наука и уметности (САНУ), наша књижевница, преводитељка, интелектуалка и једна од најобразованијих личности свога доба. Цео радни век је провела радећи у просвети. Исидора је много путовала, била је полиглота и писала је приповетке, есеје и књижевне критике. Говорила је енглески, француски, руски, немачки, норвешки и шведски.
11. Милунка Савић (1892 – 1973) је била наша вишеструко одликована и међународно призната ратница. Била је позната као одличан и прецизан бомбаш. Милунка је као храбра ратница одликована бројним ордењем, како српским тако и међународним, између осталих и за достигнућа у Колубарској бици. Борила се и на Солунском фронту и учествовала је у одбрани Београда 1915.

Pročitajte i  Најбоља комбинација укуса - пробајте фантастичан рецепт за баклаву са вишњама
srpkinje
Mmilunka Savić

12. Аница Савић Ребац (1892 – 1953) је била филозофкиња, књижевница и једна је од наших највећих интелектуалаца. Левичарко идеолошко упориште Аница је проналазила у хеленској и античкој култури, којом је била опчињена од малих ногу и која је одредила њен научни пут у животу. Филозофски факултет у Београду је прима за професорку тек 1946. године, али уз велико противљење чланова Универзитета и игнорисање Аничиног дотадашњег рада и успеха. Аница је у том периоду била једина професорка на целом Београдском универзитету.
13. Бранислава Перовић Нешковић је била доктор физике и једина директорка Нуклеарног института у Винчи од 1976. до 1979. Такође је радила као професорка на Електротехничком факултету у Београду, бавила са превођењем стручних и научнопопуларних радова и била је коауторка неколико приручника и монографија из физике јонизованих гасова.
14. Марија Магазиновић феминисткиња и кореографкиња, прва библиотекарка и прва жена која је писала за “Политику” (1905). Наслов њеног првог текста био је “Образовање женскиња у Србији”. Посебно се залагала за изједначавање права жена и мушкараца на универзитетско образовање. Поред завршене Више девојачке школе, дипломирала филозофију на Филозофском факултету у Београду и говорила је неколико језика. Оснивач “Клуб астуденткиња” чије су чланице преводиле дела најзначајнијих светских феминисткиња из тог периода – Кларе Цеткин, Лили Браун, Елен Кеј… Бавила се превођењем и за Народно позориште.
15. Јудита Хоровиц 1787 – 1857. била је прва самостална новосадска предузетница. Јудита је у трговачком и пословном животу деветнаестовековног Новог Сада представљала преседан, јер је у то време било неуобичајено да жена у води (трговачке) послове.
16. Софија Соја Јовановић била је наша прва позоришна и филмска редитељка. Први филм који је режирала био је „Сумњиво лице“ (1954.), а истоимена представа у њеној режији из 1947. је био први покушај модерног тумачења Нушића. Соја Јовановић је била режисерка и првог дугометражног југословенског филма у боји – „Поп Ћира и поп Спира“, који је на филмском фестивалу у Пули, поред још два филма, проглашен за најбољи.
17. Краљица Марија Карађорђевић, прва жена возач у нашој земљи. Позната је чињеница да је супруга краља Александра И волела и брзу вожњу па је остала забележена анегдота да је била заустављена код Скупштине због прекорачења брзине. Међутим, није се позивала ни на титулу нити на друге факторе већ је уредно из сопствених средстава платила казну рекавши чувену реченицу: “Закон је исти за све и мене не оправдава чињеница да га ја као краљица кршим, јер шта су онда закони ако позивају на кршење.”

Pročitajte i  Ово српско село живи од метларства, а метле путују чак до Јужне Америке
srpkinje
Kraljica Marija Karađorđević

18. Марија Бурсаћ је прва жена која је добила титулу народног хероја у Југославији. Била је чобаница и бавила се домаћинством у свом селу. Чланица Народноослободилачког покрета постаје 1941. године, а наредне је примљена у Комунистичку партију Југославије. Активно је доприносила раду НОП-а и Антифашистичког фронта жена (АФЖ). У рату је била болничарка, да би касније постала бомбаш. 1943. године је преминула у борбама.
19. Мара Богдановић Росандић 1883-1954. се сматра нашом првом школованом фотографкињом. Рођена у богатој и угледној породици у Руми. Говорила је неколико језика и имала основно музичко образовање, а образовање из уметничке фотографије је стекла у Минхену. Познати вајар Тома Росандића био је њен супруг. Њихова кућа је данас Музеј Томе Росандића. Мара је на својим фотографијама документовала уметничке радове свог супруга и многе тадашње познате људе. Била је сарадница првог фотографског часописа “Фотографски преглед”.
20. Катарина Ивановић (1811-1882), прва српска сликарка. Сликала је портрете, мртву природу, историјске композиције. Неке њене слике су међу најбољим примерима српског класицизма, попут “Портрета књегиње Персиде Карађорђевић”, “Аутопортрета”, “Корпе с грожђем”… Своје слике завештала је Народном музеју у Београду. 1876. изабрана је за прву почасну чланицу Српског ученог друштва (данас САНУ). Насликала је 38 слика.

srpkinje
Katarina Ivanović “Autoportret”

Више о нашим значајним дамама почитајте на блогу kakvazenska.com

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име