Најлеши српски бренд: Ево како да разликујете пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски ћилим

0
895

Крајем претходне године покренута је иницијатива да се најлепши српски бренд, ћилим, упише на Унескову листу светски културне баштине.

Ћилими су некада били неизоставни део сваког дома, кога су красили од пода до плафона.

Мекани и лепог дезена, иако им је првобитна намена била да служе као простирка за под, наше домаћице качиле су их и на зидове, а у хладним зимским данима служили су и као прекривачи.

Данас се чувају у малом броју домаћинства, а због своје лепоте и аутентичности често представљају јединствен дипломатски поклон највишим званичницима из света. Свој примерак пиротског ћилима добили су француски, кинески и руски представници државне власти, а стапарки ћилим добио је британски принц Чарлс.

У свету најпознатији је персијски ћилим.

Код нас постоје три врсте ћилима – пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски.

Они се, првенствено, разликују по шарама.

Pročitajte i  Хиландарски монаси праве чудотворни лек против рака: Људи широм света долазе по спас ког деле потпуно бесплатно

Шаре су имале изузетно важну улогу у изради ћилима. Према древној традицији, њихова намена била је пре свега магијска.

Према распорду шара, које су ткаље правиле, тачно се знало ком делу куће је ћилим намењен, као и ком члану породице. Такође, некада је ћилим био и неизоставни део девојачке спреме.

У Србији најпознатији је пиротски ћилим. 

За оживљавање ћилимске традиције и промоцију пиротског ћилима у свету најзаслужнија је краљица Драга, која је финансирала штампање званичног каталога “Албум пиротског ћилима” у Бечу, 1902. године.

У њему је установљено да пиротски ћилим има 122 шаре и 96 орнамената. Интересантно је да су лице и наличје пиротског ћилима готово идентични, а гаранција трајања је 50 година. Будући да се може користити са обе стране, његово трајање продужава се на читав век.

Pročitajte i  Зашто се јавља БОЛЕСТ? Тумачење Светих Црквених отаца како се исцељује духовним путем

Пиротски ћилим израђује се од најквалитетније вуне, на вертикалном разбоју. Основна техника ткања је клечање, а аутентичне шаре најчешће имају симетричан облик. Најпознатија од њих је корњача, која димболизује дуг живот и благостање.

Оно што пиротски ћилим пре свега разликује од сјеничко-пештерског јесте такозвани ћенар, односно ивица која уоквирује или цео ћилим (спољашњи ћенар) или целине на ћилиму (унутрашњи ћенар или чендра). Ћенара углавном нема на сјеничко-пештерском, и никад на стапарском ћилиму.

Сјеничко-пештарски ћилим

Фото: Јутјуб/принтскрин/Zoom Vesti Užice

По шарама често наликује на пиротски ћилим, међутим, оно по чему се разликује од њега јесте да су шаре често геометријског облика, нема ћенаре, може бити са ресама или без њих и грубље је пређе.

Неретко се дешава да се на овим ћилимима могу наћи и цветни дезени – сцетови перунике, пољске љубичице и лале често красе ову врсту ћилима.

Pročitajte i  Препознаће се свака Српкиња: Урнебесна прича Моме Капора о томе како се свађају муж и жена код нас

Некада се израђивао на хоризонталном а данас на вертикалном разбоју, па не мора да се саставља по средини или из неколико делова, већ се тка изједна двонитном техником (преткивање), узлањем (чворањем) и клечањем. Сировина је вуна сјеничке аутохтоне овце праменке.

Стапарски ћилим

Стапарски ћилим је назван по Стапару у околини Сомбора, и на њему је очигледан утицај барока, бодермајер, па и ампир стила. Најчешће шаре су стилизовани флорални мотиви. Овим ћилимима некад су се углавном прекривали кревети.

Kао и сјеничко-пештерски, и овај ћилим се некад спајао на средини или је рађен у неколико делова које су после састављали. Сировина за стапарски ћилим је комбинација кудеље и вуне (више кудеље него вуне). Има још једну особеност – никад нема ресе.

ОПАНАК/Слово прес

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име