Синајски манастир Свете Екатерине из VI века сматра се најстаријим сачуваним православним манастиром на свету. Успешно одолева свим догађајима бурне историје и литургијски је активан без прекида, од настанка до данашњих дана. Налази се на југу, у срцу синајских планина, удаљен од Каира око 580 км, а од граничног прелаза Таба око 200 км.
Манастир је настао на месту где је Мојсије угледао огњени пламен, а у њему се чува и најстарија икона на којој је насликан Исус Христос.
Оно што је посебно интересантно када је овај манастир у питању, јесу трагови српске историје који се и данас чувају и негују у манастиру.
Манастиру Свете Катарине су свети краљеви Драгутин и Милутин даровали бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. У манастиру се налази први српски псалтир.
Српски, односно Синајски псалтир или Димитријеви записи је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из XI века и представља најстарији сачувани псалтир на старословенском језику.
Пронађен је у Манастиру Свете Катарине на Синају по којем и носи назив и где се још чува, још се назива и Димитријевим записом по аутору, за сада најстаријем српском књижевнику Димитрију Синаиту.
Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента. Највећи део Псалтира (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а остала 32 листа откривена су 1968. године.
Интересантни су и синајски (српски) папируси пронађени у Манастиру Свете Катарине, писани српским писмом — ћирилицом.
Сматра се да су као поклони српских великаша, многи најстарији српски рукописи доспели у Манастир Свете Катарине, где се и данас налазе.
Присне везе између Србије и манастира су постојале и у време цара Душана. Крајем XVI века српски монах Јоаникије је постао игуман манастира и то у време када је у манастиру било више српских монаха.
У манастиру певају „по гласовима“ који су типични за српско народно певање, а осам врста гласова (изузетно древне мелодијске формуле) се користи и у српском црквеном појању.
У XI веку делови моштију Свете Катарине разнети су по хришћанском свету, а у самом манастиру чувају се и глава и лева рука светитељке. Православци имају ту привилегију да се поклоне и целивају руку Свете Катарине, а након тога монах свакоме дарује прстен на којем пише „Агија Катарина“.
Манастир је у поседу Грчке православне цркве.
