Najstarija pravoslavna svetinja na SVETU: Manastir Svete Katarine čuva brojne SRPSKE tragove

0
1255
Foto: Manastir Svete Ekatarine, Fejsbuk stranica manastira Jovanje

Sinajski manastir Svete Ekaterine iz VI veka smatra se najstarijim sačuvanim pravoslavnim manastirom na svetu. Uspešno odoleva svim događajima burne istorije i liturgijski je aktivan bez prekida, od nastanka do današnjih dana. Nalazi se na jugu, u srcu sinajskih planina, udaljen od Kaira oko 580 km, a od graničnog prelaza Taba oko 200 km.

Manastir je nastao na mestu gde je Mojsije ugledao ognjeni plamen, a u njemu se čuva i najstarija ikona na kojoj je naslikan Isus Hristos.

Ono što je posebno interesantno kada je ovaj manastir u pitanju, jesu tragovi srpske istorije koji se i danas čuvaju i neguju u manastiru.

Pročitajte i  Božićne pesme: Proslavite Božić uz ovih 5 najlepših pesama o Hristovom rođenju

Manastiru Svete Katarine su sveti kraljevi Dragutin i Milutin darovali brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. U manastiru se nalazi prvi srpski psaltir.

Srpski, odnosno Sinajski psaltir ili Dimitrijevi zapisi je starosrpski (srpska redakcija staroslovenskog jezika) crkveni rukopis iz XI veka i predstavlja najstariji sačuvani psaltir na staroslovenskom jeziku.

Pronađen je u Manastiru Svete Katarine na Sinaju po kojem i nosi naziv i gde se još čuva, još se naziva i Dimitrijevim zapisom po autoru, za sada najstarijem srpskom književniku Dimitriju Sinaitu.

Pročitajte i  Greh sablazni: Svi ga viđamo svakodnevno, pitanje je da li ga prepoznajemo

Pisan je na glagoljici i do sada je pronađeno 209 listova pergamenta. Najveći deo Psaltira (177 listova) je otkriven 1850. godine od strane ruskog arhimandrita Porfirija Uspenskog, a ostala 32 lista otkrivena su 1968. godine.

Interesantni su i sinajski (srpski) papirusi pronađeni u Manastiru Svete Katarine, pisani srpskim pismom — ćirilicom.

Smatra se da su kao pokloni srpskih velikaša, mnogi najstariji srpski rukopisi dospeli u Manastir Svete Katarine, gde se i danas nalaze.

Prisne veze između Srbije i manastira su postojale i u vreme cara Dušana. Krajem XVI veka srpski monah Joanikije je postao iguman manastira i to u vreme kada je u manastiru bilo više srpskih monaha.

Pročitajte i  Postanite profesionalac za čokoladnu glazuru: Bićete oduševljeni koliko je lako, a kolači kao iz poslastičarnice

U manastiru pevaju „po glasovima“ koji su tipični za srpsko narodno pevanje, a osam vrsta glasova (izuzetno drevne melodijske formule) se koristi i u srpskom crkvenom pojanju.

U XI veku delovi moštiju Svete Katarine razneti su po hrišćanskom svetu, a u samom manastiru čuvaju se i glava i leva ruka svetiteljke. Pravoslavci imaju tu privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine, a nakon toga monah svakome daruje prsten na kojem piše „Agija Katarina“.

Manastir je u posedu Grčke pravoslavne crkve.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime