Мало је познато да је Вршац некада био произвођач свиле и да има свој „пут свиле“. Столетни дудови са обе стране пута ка Белој Цркви у дужини од петнаестак километара, сведоче о времену када је свиларство у овом крају било једна од главних привредних грана.
Према једној верзији дудови поред пута никли су наредбом Марије Терезије да сви младенци по склапању брака баш на том месту посаде своја два дрвета. По другој, Немци из околине реке Рајне, који су се почетком 18. века настанили у јужном Банату, прво су у том крају обновили виноградарство.
Затим су, када се земљиште показало подесним за садњу белих дудова, почели да узгајају свилене бубе и праве сирову свилу. Према писањима Феликса Милекера, историчара овог краја, вршачки кокон је био изузетног квалитета. Није било породице која се није бавила бар неким делом свиларске производње.
Meet the Serbs
