Фејсбук статус једне од редовних корисница градског превоза улепшао је тмурне јесење дане многима.
“Али, захваљујући овом човеку, већ трећи дан за редом, имам осећај да се возим са пријатељем. Он је Љуба Маринковић и тренутно вози на линији 35. Улепшава ми дан, а да га ни не познајем. Он вози, али то није све. Он прати шта се дешава у аутобусу и около и користи разглас да помогне, олакша, развесели.
Kад он проговори у разглас, сви се са осмехом погледају, атмосфера у аутобусу се промени и више ни највећа гужва не пада тако тешко.
Данас, нисам изашла на својој станици, продужила сам аутобусом до окретнице да бих му пришла и питала га да ли он то ради сваки дан. Са осмехом је одговорио „Да ☺️ сваки дан.“ Ради овај посао већ дуго. Али пре свега воли свој посао и није му тешко да се мало више потруди
.
Ако види да неко трчи ка станици, он не затвара врата, већ чека. Без журбе. Без драме. Без затварања врата пред носем.
„Молим вас два места за децу на средњим вратима“
„Испред је аутобус 48, ако неко хоће да стигне“
„Јесмо ли сви ушли, јел’ могу да затворим врата“
„Ако може једно место за дете на другим вратима“
„Стиже 25п иза нас, ако неко хоће да ухвати“
Добар дан. Довиђења. Пријатно.
И осмех. Осмех срећног човека. Осмех човека који воли свој посао.”
