Пази се да не наседнеш! Ово су 10 ДУХОВНО ПРЕНОСИВИХ БОЛЕСТИ!

0
2225

1. Fast-food духовност

Kада се духовност меша с културом која вреднује брзину, мултитаскинг и инстант задовољство, резултат ће врло вероватно бити и “fast-food” духовност. То је и резултат широко распрострањеног мита да се ослобођење од патњи нашег људског стања може достићи лако и брзо. Једна нам ствар треба бити јасна – духовна трансформација се не може догодити преко ноћи.

2. Лажна духовност

Особа говори, облачи се и понаша на начин на који, по његовој претпоставци, то ради једна духовна особа. То је врста имитације.

3. Нејасне мотивације

Иако је наша урођена жеља за растом увек истинска и чиста, она се често меша с нижим мотивима као што су жеља за љубављу, припадношћу, испуњењем наших унутрашњих празнина на менталном нивоу те духовном амбицијом која се очитава као жеља да будемо бољи од других, изабрани.

4. Поистовећивање с духовним искуством

У овом се случају его поистовећује с духовним искуством и приписује га за себе. Почињемо да верујемо да смо ми отелотворење спознаја које су се у нама догодиле. У већини случајева, ова “болест” је пролазна, али има склоност да се задржи дуже време код оних који верују да су просветљени и / или код оних који делују као духовни учитељи.

Pročitajte i  Најсочнија гибаница на свету: Нов и оригиналан рецепт за омиљено традиционално јело

5. Продуховљени его

Ова “болест” се појављује када се сама структура личности под вођством ега дубоко поистовећује с духовним идејама и концептима. Резултат је непробојна егоистична љуштура. Kада его постаје “спиритуализован”, особа постаје равнодушна за помоћ споља, затворена к новом знању и конструктивном feedback-у. Постајемо неприступачно људско биће закржљало у духовном развоју, а све то у име духовности.

6. Масовна производња духовних учитеља

Постоји неколико помодних духовних традиција које непрестано производе људи који себе сматрају високо просветљенима. Ова “болест” је попут духовне покретне траке – набаци мало сјаја, сложи дубокоумно лице и просвијетљени сте и спремни да просветлите друге на исти начин… Није проблем што такви учитељи подучавају већ што себе представљају тако као да су достигли одређени ниво просветљења, а заправо нису.

7. Духовни понос

Појави се када практикант, након дугогодишњег напорног рада, заиста достигне одређени ниво мудрости и користи то достигнуће како би се затворио за даље спознаје.

Осећај “духовне супериорности” је још један симптом ове “духовно преносиве болести”. Оно се очитава као суптилни осећај “Ја сам бољи, мудрији и изнад других јер сам духован.” Особа је неговала понизност и након неког времена постаје поносна на своју понизност.

Pročitajte i  Кад покојник дође у сан: Ово је пет разлога зашто вас мртви посећују

8. Групна свест

Такође се назива менталитет групе, психологија култа или “ашрамска болест”; овај подмукли вирус на више начина личи на класичну међузависност. Учесници духовне групе држе се суптилног и несвесног договора о томе како да размишљају, говоре, облаче се и понашају.

Појединци као и групе инфициране “вирусом групне свести” одбијају индивидуалност, ставове и околности које се не уклапају у њихова неписана правила. Дружење и удруживање с особама сличних духовних стремљења је добро због међусобне инспирације, али не смемо да упаднемо у замку губљења сопственог идентитета и свој духовни пут гледати искључиво кроз припадност некој организацији, религији или групи.

9. Kомплекс “изабраног”

Нажалост, овај комплекс није ограничен на Јевреје (у историјском контексту Јевреја као “изабраног народа”). То је веровање да је “наша група” напреднија, моћнија, просветљенија или једноставно боља од било које друге групе. Постоји јасна разлика између препознавања да смо пронашли прави пут, учитеља или друштво од онога да смо пронашли “изабрани” .

10. Смртоносни вирус “Достигао сам”

Ова је болест толико моћна да има способност да уништи нашу духовну еволуцију. То је веровање да смо достигли коначни циљ духовног пута. Наш се духовни развој зауставља у тренутку када у нашем уму почињемо да мислимо да смо достигли крај пута.

Pročitajte i  Како су наши стари бирали место за грађење куће: Пажљиво су пратили повољне и неповољне знаке

“Есенција љубави је перцепција”, према учењима Марка Графнија, “стога је есенција љубави према себи јасна перцепција себе. У некога се можеш заљубити тек онда кад га јасно видиш – укључујући и себе. Љубав значи имати очи којима можеш да видиш. Тек онда кад себе будемо јасно видели можемо почети себе и да волимо”.

Kључни део проницљивости на духовном путу је откривање свепрожимајуће болести ега и самозаваравања који су дубоко у нама. Его се описује као најсуптилнији прекривач душе, који је толико близу душе да је готово неприметан. Успоређује се с хируршком рукавицом коју лекар ставља на своју руку.

Потребно је бити самокритичан и имати смисла за хумор, а такође је потребна и подршка правих духовних пријатеља. Док се суочавамо с препрекама у духовном развоју, понекад можемо да постанемо потиштени и да изгубимо веру у поузданост нашег пута. Вера (не слепо веровање) је потребна у свему што радимо.

Потребно је задржати је, како у себи тако и у другима, како бисмо заиста донели промену овом свету.

Атма

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име