Веома је занимљиво порекло полажајника и његова симболика у нашем народу.
Обичај полажајника у хришћанској традицији води порекло још од Мудраца са истока, који су вођени звездом стигли на место где се Христос родио, поклонили се новорођеном детенцету и донели му дарове. Као успомену на њих уведен је обичај да прво страно лице које ступи у неку кућу на Божић буде полажајник који ће тој кући пожелети добро здравље, срећу и успех.
Са друге стране у науци постоји уверење да култ полажајника вуче корене још из прадавних времена, када се веровало се да је полажајник мртви предак у виду путника намерника – божанског госта, па то објашњава и велике почасти са којима се полажајник дочекује. Тада се још веровало да се мртви преци појављују у виду неких домаћих животиња, па су тада животиње увођене у кућу као полажајници. Овај обичај се у неким крајевима задржао све до почетка овог века: негде су уводили вола, негде свињу, негде теле.
Ово су правила која сваки полажајник МОРА да испоштује!
Обичај је да полажајник не пије и не једе пре него што дође у кућу у којој ће бити полажајник. Он обавезно мора да ступи десном ногом у кућу, да би кућа имала напретка и поздрави укућане речима: Христос се роди и срећан вам Божић, а домаћини му одговарају: Ваистину се роди.
Полажајник затим прилази ватри, узима жарач, џара по ватри, удара по распламтелим бадњацима и говори:
Колико варница, толико среће у овој кући.
Колико варница, толико у домаћинском џепу новаца.
Колико варница, толико у тору оваца.
Колико варница, толико прасади и јагањаца.
Колико варница, толико гусака и пилади.
А највише здравља и весеља.
По завршетку, остаје му да уради још неколико БИТНИХ радњи –
Када полажајник заврши са џарањем ватре, он остави жарач и помери мало бадњаке на ватру – ради напретка и баци неки метални новчић у ватру. Домаћица га затим огрне кожухом или вуненим покривачем, да би се на млеку хватао кајмак дебео као тај покривач. Полажајник се затим посади на троножац да седне поред ватре. У тренутку када полажајник седа, домаћин покушава да му извуче троножац да би он пао и приковао се за земљу, јер ће се тако срећа приковати за ту кућу. Полажајнику се затим изује ципела са десне ноге и обућа се окачи за греду. Пред њега се затим износи ракија и друга послужења.
