Praznik Rođenja Presvete Bogorodice: Na Malu Gospojinu poštuju se posebni običaji, a evo na šta morate obavezno obratiti pažnju

0
2649

Mala Gospojina ubraja se u jedan od 36 velikih crkvenih praznika, a u crkvenom kalendaru je obeležena crvenim slovom.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju je 21. septembra kao dan rođenja Presvete Bogorodice.

foto_vest__1379741952

Stari Joakim i Ana, Mariju, Bogomajku, dobili su u poznim godinama. Rođena je u Nazaretu. Po ocu bila je od carskog roda Davidovog, a po majci od roda prvosvešteničkog, Aronovog. Zbog toga već, samim svojim rođenjem, najavljivaše da će u budućnosti biti izabrana kao Bogomajka.

Sveti Joakim i Ana behu već ostareli i nisu mogli da imaju poroda, te su se molili u plaču da obraduje njihovu starost jednim čedom. Svemogući i svevideći Bog obradova ih, ne samo ovozemaljskom radošću, nego i večnom radošću. Darovaše im samo jednu ćerku, a Ona kasnije samo jednog Sina, ali Sina Božijeg.

Pročitajte i  Deo Srbije koji je najlepši kada se poseti u jesen: Predeo naslikan najlepšim bojama

Posle tri godine od rođenja, Marija je odvedena u hram Jerusalemski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma.

Detinjstvo je provela u molitvi, čitajući Sveto pismo. Sa 15 godina prilila je blagu vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božjeg.

Posle vaznesenja Isusovog, koga je suda pratila, Marija je živela još 24 godine. Lečila je bolesne i pomagala udovicama i sirotinji.

Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira.

sts-joachim-and-ann-001

Poznatija kao Kraljeva crkva izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa. U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.

Pročitajte i  Svi živimo u zabludi i pevamo pogrešno! Ovo je pravi tekst pesme "Ide Mile Lajkovačkom prugom"

Običaji na Malu Gospojinu!

U narodu se ovaj praznik obeležava živopisnim običajima, koji su posebno posvećeni rađanju.

Praznik je najviše posvećen majkama i deci, tj. rađanju, uopšte. Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva.

Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje. Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju Krsnu slavu.

Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Pročitajte i  Spremite paprike za zimu na tradicionalni vranjanski način

Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.

Veruje se da kada je o ovom prazniku vedro, da će nam se sunce smešiti tokom jeseni i zime.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime