Jedini srpski vojni manastir – Upoznajte Ivericu, svetinju iz najsurovijeg dela Sićevačke klisure

0
3207

Jedinstveni hram u ždrelu Gradištanskog kanjona Sićevačke klisure, prema legendi, ime je dobio u srednjem veku po monasima iz Svete Gore. U crkvu i danas dolazi mnoštvo vernika iz Ponišavlja.

Jedini srpski vojni manastir, jedinstven po tome i u celom pravoslavnom svetu, posvećen je Svetoj Petki i nalazi se kod sela Ostrovice, u ždrelu Gradištanskog kanjona, najdramatičnijeg i najsurovijeg dela Sićevačke klisure. Njegov zvanični naziv posle osvećenja 14. oktobra 1898. bio je „Kraljevski srpski vojni manastir Sveta Petka Iverica“.

Foto: patriot.rs

On je dat u vlasništvo vojsci, u njemu su bogoslužili vojni sveštenici i uživao je pokroviteljstvo kraljevske kuće Obrenovića. Posle Majskog prevrata 1903. vladajuća dinastija se promenila, a manastir je prešao u vlasništvo Niške eparhije. Ipak u njemu je i dalje ostao vojni sveštenik, a Karađorđevići su ga takođe pomagali, jer je uživao veliko poštovanje naroda kao mesto gde su pronađene mošti dvanaest svetiteljki velikomučenica.

Pročitajte i  Odvela je bebu kod doktora Nestorovića na lečenje: Ono što se tamo dogodilo ostavilo je sve BEZ TEKSTA

Iverica je, po legendi, ime dobila po ruskim monasima iz svetogorskog manastira Ivirona na Atosu koji su bežeći pred osmanlijama utočište i mir našli u Sićevačkoj klisuri. S njima je u neprohodni kanjon Nišave stiglo još mnoštvo kaluđera izbeglica s Atosa koji na monumentalnim liticama prave malu Svetu Goru sa 20 obnovljenih i novoizgrađenih manastira u kojima cvetaju slikarstvo i prepisivačke škole.

Turci su mrzeli Sićevačku klisuru i njene manastire koji su pružali utočište srpskim borcima za slobodu i zbegovima. Zato su u 16. veku upali na veliki narodni sabor u Iverici i u manastirskoj porti zakopali 12 živih devojaka, a zatim spalili svetinju.

Od nje je ostala samo legenda, sve do kraja 19. veka. Tad su inžinjerci srpske vojske počeli da probijaju put kroz klisuru neprohodnu od postanka sveta, praveći trasu železnice koja će spojiti Evropu na pravcu drevnog karavanskog Carigradskog druma koji je prolazio Svrljiškim planinama iznad kanjona.

Pročitajte i  Glamočko gluvo kolo: Ponos Ličana i Krajišnika, najbolje narodno kolo u Evropi, a od 1982. deo UNESKOVE svetske kulturne baštine

Čuvši da je kralj Aleksandar Obrenović spasen od davljenja u moru tokom letovanja 1895. u Bijaricu, u slavu tog događaja inžinjerci su na starom crkvištu kod Ostrovice rešili da podignu novi hram. Kopajući temelje oni su u tlu otkrili tragove legendarne prošlosti. Uz novčiće iz vremena cara Uroša Nejakog, koji su svedočili da je prvobitna crkva tu postojala i u 14. veku, pronašli su ženske kosti i nakit, koje su po predanju pripadale mučenicama iz 16. veka. Vojnici su ih pažljivo položili u impozantnu građevinu u obliku zarubljene piramide koja je jedina preživela turska razaranja. Verovatno nisu ni znali da je to bio mutvak, ogromna pećnica u kojoj se spremala hrana i sušila keramika.

Pročitajte i  Evo šta treba uraditi sa brojanicom ako pukne: Ona nije modni detalj već jedna od najstarijih molitvi
Foto: Turistička organizacija Niš

Mošti se tu i danas nalaze, nedaleko od crkve koja je svakodnevno otvorena, iako monaštva u manastiru nema. Naime, u hram i danas dolazi mnoštvo vernika iz Ponišavlja da se pomoli moštima velikomučenica, ali i pred ikonom Svete Petke koja se pročula kao „brzopomagačica“, jer za kratko vreme uslišava iskrene molitve.

Spomen-ploča kraj ulaza u crkvu jedinog vojnog manastira na svetu objašnjava zašto je on obnovljen: „U slavu srećnog spasenja Vrhovnog Komandanta Kraljev. srpske vojske Njegovog Veličanstva Kralj Aleksandara I ovaj hram iz temelja obnavljaju zahvaljujući se Svemogućem što je sačuvao dragoceni život Uzvišenog Gospodara Srbije, a u znak toplih osećanja koji su prema njegovoj uzvišenoj ličnosti prožeti. Oficiri i vojnici inžinjerijski trupa. Izgradnjom građevine rukovodio je kapetan Živojin Damnjanović.“

Autor: Boris Subašić/Novosti

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime