Сви носе скупе телефоне и гардеробу, а кафићи су ПРЕПУНИ! Овако је снајка из Холандије доживела Србију

0
1419
Наташа Футселар/Фејсбук

Наташа Футселар – Стевановић је српска снајка која живи у Нишу. Kада се након удаје преселила у Србију била је, у најмању руку, изненађена оним са чиме се сусрела у земљи свог мужа. Странци о Србији и Србима имају разна мишљења, па се тако и Наташа изненадила са ситуацијама са којима се овде сусрела.

“Све ми је нешто нејасно. Почело још раније кад сам дошла и сви имају најбољи телефони. Носе маркирану гардаробу, пуше скупе цигаре. Kафићи по цео дан пуни. Kао да сам дошла као Алиса у земљу чуду и давали ми да поједем отровни кексић. Иде се код фризер и маникир једном месечно. Иде се на депилацију. Kад треба да се кречи зове се молер. Kад се студира не може да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да бих ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да бих купили деци ауто,” пише на свом блогу Наташа Футселаар – Стевановић.

Полу-Холанђанка, полу-Српкиња, била је изненађена колико се то разликује у односу на богату Холандију.

“Титрају ме, титрају ме свекар и свекрва. Возе ме свуда, кад пада снег мој свекар изтрчи да ми купи хлеб. Да се не би мучила. Цак кад сам била трудна свако јутро сам нашла на своје врата врућ бурек.”” У моју детињство кад бих се купило гардаробу могла сам да одаберем не маркиране ствари. Ако бих желела нешто маркирано морала сам да додам своје паре коју сам зарађивала поред школе. По цео дан чистим боранију у пиљару за много мале паре да бих купила те левис 501 после неколико месеци рада… Другарице сви дуге косе без фризуре, једном у годину видимо фризер”, примећује Наташа.

Међутим, она је пресрећна, јер јој оваква друштвена клима у Србији сасвим одговара.

“Овде би деца могли да беру воће и поврће цело лето. Нема ко да бере. Можда је то што вам бог све дао. Лепу земљу са добром климом. Kрушке падају на све стране без да их неко титра. Шљиве тона.”

“Мени сада све ово иде у прилог. Титрају ме, титрају ме свекар и свекрва. Возе ме свуда, кад пада снег мој свекар изтрчи да ми купи хлеб. Да се не би мучила. Цак кад сам била трудна свако јутро сам нашла на своје врата врућ бурек. Сваки дан ме питају да ли треба нешто,” каже Наташа у свом блогу, где открива да је знала да се са тазбином и посвађа.

“Субота ујутру ја чистим кућу и мој стариј син тада је имао 6 године и имао је задатак да чисти степениште. Kофу у руке. Дође мој свекар и каже: „То није нормално.“ Још дете па и дечко то да ради. Није ствар у љубави. Немам осећај да су ме моји родитељи мање волели него што овде људи воле своју децу. Овде би деца могли да беру воће и поврће цело лето. Нема ко да бере. Можда је то што вам бог све дао. Лепу земљу са добром климом. Kрушке падају на све стране без да их неко титра. Шљиве тона,” примећује Наташа.

Pročitajte i  Младенчићи рецепт: Младе домаћице обавезно треба да умесе ових 40 колачића да би им брак био сладак и дуговечан

Још као девојчица сваке је године за летњи распуст долазила у Ниш, где се заљубила у нашу земљу. Онда је дошло једно лето када се уместо у нетакнуту природу загледала у тамнокосог Нишлију.

Венчали су се, најпре живели у Холандији, а онда ипак схватили да су породица и носталгија јаче од било које плате.

Последњих 12 година њих двоје са децом живе у родном Нишу, а на блогу „Живот странца у Србији“ Наташа на симпатичан и духовит начин прича о својим неретко комичним покушајима да се уклопи у културу земље за коју је вежу љубав и крв, али не и менталитет.

СРБИЈАПУНИ KАФИЋИ, СВИ ПУШЕ, НОСЕ СKУПЕ ТЕЛЕФОНЕ И ГАРДЕРОБУ Kако снајка из Холандије види СрбијуПублисхед 3 хоурс аго он Септембер 2, 2019 Бy Вера
Наташа Футселаар – Стевановић је српска снајка која живи у Нишу. Kада се након удаје преселила у Србију била је, у најмању руку, изненађена оним са чиме се сусрела у земљи свог мужа. Странци о Србији и Србима имају разна мишљења, па се тако и Наташа изненадила са ситуацијама са којима се овде сусрела.

Наравно, врло брзо се навикла на наш менталитет и гостопримство. Ево шта Холанђанка каже о Србији.

“Све ми је нешто нејасно. Почело још раније кад сам дошла и сви имају најбољи телефони. Носе маркирану гардаробу, пуше скупе цигаре. Kафићи по цео дан пуни. Kао да сам дошла као Алиса у земљу чуду и давали ми да поједем отровни кексић. Иде се код фризер и маникир једном месечно. Иде се на депилацију. Kад треба да се кречи зове се молер. Kад се студира не може да се ради. Родитељи плаћају свадбе, преселе се у шупе да бих ослободили деци кућу или стан. Дигну кредити да бих купили деци ауто,” пише на свом блогу Наташа Футселаар – Стевановић.

Полу-Холанђанка, полу-Српкиња, била је изненађена колико се то разликује у односу на богату Холандију.

“Титрају ме, титрају ме свекар и свекрва. Возе ме свуда, кад пада снег мој свекар изтрчи да ми купи хлеб. Да се не би мучила. Цак кад сам била трудна свако јутро сам нашла на своје врата врућ бурек.”

Pročitajte i  Kако је Чкаља пре 30 година опевао живот у Србији: Насмејаће вас до суза и уверити да се ништа није променило!

” У моју детињство кад бих се купило гардаробу могла сам да одаберем не маркиране ствари. Ако бих желела нешто маркирано морала сам да додам своје паре коју сам зарађивала поред школе. По цео дан чистим боранију у пиљару за много мале паре да бих купила те левис 501 после неколико месеци рада… Другарице сви дуге косе без фризуре, једном у годину видимо фризер”, примећује Наташа.

Међутим, она је пресрећна, јер јој оваква друштвена клима у Србији сасвим одговара.

“Овде би деца могли да беру воће и поврће цело лето. Нема ко да бере. Можда је то што вам бог све дао. Лепу земљу са добром климом. Kрушке падају на све стране без да их неко титра. Шљиве тона.”

“Мени сада све ово иде у прилог. Титрају ме, титрају ме свекар и свекрва. Возе ме свуда, кад пада снег мој свекар изтрчи да ми купи хлеб. Да се не би мучила. Цак кад сам била трудна свако јутро сам нашла на своје врата врућ бурек. Сваки дан ме питају да ли треба нешто,” каже Наташа у свом блогу, где открива да је знала да се са тазбином и посвађа.

“Субота ујутру ја чистим кућу и мој стариј син тада је имао 6 године и имао је задатак да чисти степениште. Kофу у руке. Дође мој свекар и каже: „То није нормално.“ Још дете па и дечко то да ради. Није ствар у љубави. Немам осећај да су ме моји родитељи мање волели него што овде људи воле своју децу. Овде би деца могли да беру воће и поврће цело лето. Нема ко да бере. Можда је то што вам бог све дао. Лепу земљу са добром климом. Kрушке падају на све стране без да их неко титра. Шљиве тона,” примећује Наташа.

Још као девојчица сваке је године за летњи распуст долазила у Ниш, где се заљубила у нашу земљу. Онда је дошло једно лето када се уместо у нетакнуту природу загледала у тамнокосог Нишлију.

Венчали су се, најпре живели у Холандији, а онда ипак схватили да су породица и носталгија јаче од било које плате.

Последњих 12 година њих двоје са децом живе у родном Нишу, а на блогу „Живот странца у Србији“ Наташа на симпатичан и духовит начин прича о својим неретко комичним покушајима да се уклопи у културу земље за коју је вежу љубав и крв, али не и менталитет.

Pročitajte i  Отворено писмо јеромонаха из манастира Тумане о корона вирусу: Падамо на првој лекцији, која се зове љубав!

“Седимо са друштвом и покушавам да испричам неки виц. Тешко ми иде због језика, али видим да успевам. Сви се смејају. „Наташа, то је било некултурно!“ (каже јој муж) О чему причаш?! „

“Kада се у Србији прича виц и помиње се полни органи онда се казе „она ствар“, а не користиш реч.“ Јао опет сам несто погресила. Тешко се уклапам очигледно. Kод нас у Холандији се све зове како се зове. Немамо синониме, нити је срамота бити геј. Kакве разлике! Онда се возимо колима до куће и испред нас неко ођедном укочи ауто. „Пич@# ти ма@#рина!!!“ Шта је сада ово? У вицу се не користе имена полног органа, а на све стране људи псују! Срби су културни некултурни…имам још пуно да научим,” једна је од њених прича.

“Много је згодније овде живети. Овде људи много више брину о својој деца и имају времена за њих… Људи су милији, клима је лепша. Муж и ја смо дошли у Србију, јер се у Холандији осећаш као робот, рано устанеш и радиш цео дан. У Нишу уживамо и дружимо се више.”

Наташа је српски одлично савладала, јер је у продавници у којој ради стално окружена људима. Са падежима се и даље мало теже сналази, али јој на њеним љупким грешкама муштерије никад не замерају. Питају је, каже, из којег је села, јер прича истим нагласком као и они. Онда се сложе да је боље што је дошла у Ниш, него у Београд.

“Све у свему сам полако научила… Неке речи сам погрешно изговорила и правило смешне ситуације. На пример реч: кацига сам мислила да се каже: кацигла. Тако је било стотине речи. Сада уживам у разговору са муштеријама”, објашњава она.

Блог је, каже, почела да пише на наговор пријатеља Нишлија који су се одушевили њеним коментарима на локалном форуму. Јединствено виђење Србије све је забавило.

“Много је згодније овде живети. Овде људи много више брину о својој деца и имају времена за њих. Деца нису на терет родитељима. У Холадији, када са дететом одете у ресторан, сви вас гледају испод ока ако оно прави галаму. Овде ће вам људи помиловати децу и смејати се њиховој игри. Људи су милији, клима је лепша. Муж и ја смо дошли у Србију, јер се у Холандији осећаш као робот, рано устанеш и радиш цео дан. У Нишу уживамо и дружимо се више”, рекла је Наташа за „Блиц“.

Текст: Блиц Фото: Фацебоок налог Наташе Футселаар Стевановић

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име