„Сломљени крст у мутној води…“ Дуго се мислило да је чувена песма о Дражи Михајловићу, а заправо је о заборваљеном српском принцу и његовим ВЕЛИКИМ ДЕЛИМА о којима се мало зна

0
836
Фото: Јутјуб/принтскрин/Храм Св. Великомученика Георгија у Београду - Чукарица

Принц Томислав Карађорђевић често уме да прође „испод радара“ када се говори о династији Карађорђевић, а многа његова дела вредна су пажње и дивљења.

Томислав Карађорђевић је био југословенски принц, други син краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, као и брат последњег југословенског краља Петра II Карађорђевића. Рођен је 19. јануара 1928. године у Београду на Богојављење, као други син краља тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије).

Крштен је 25. јануара у посебном салону Новог двора. Његовом крштењу приствовао је Стјепан Радић који је предложио два хрватска имена Звонимир и Томислав јер је први краљев син Петар добио српско име. Краљ Александар I се одлучио за име Томислав на шта је Радић пожелео да Карађорђевићи живе сто година. Крштеног кума, британског краља Ђорђа VI заступао је британски министар на Двору, Кенард, освештаном водом из Вардара, Јадранског мора и Дунава.

Основно образовање стекао је на двору у Београду. У периоду од 1937. до 1941, школовао се у „Sandroyd Schoоl“, затим у „Oundle School“ од 1941-1946, и у „Clare College“ Универзитета у Кембриџу од 1946. до 1947, када је напустио студије због сукоба са једним марксистичким професором. Током Другог светског рата, постојале су иницијативе од стране тадашњег СССР према југословенској Влади у избеглиштву да краљевић Томислав заузме југословенски престо уместо свог старијег брата, краља Петра II, што се, међутим, није десило.

При крају рата, почетком 1945. године, краљ Петар II, под притиском британског премијера Черчила, пренео је своја краљевска овлашћења на Намесништво под контролом каснијег југословенског комунистичког председника, Јосипа Броза Тита, под чијом је влашћу Уставотворна скупштина од 29. новембра 1945. укинула монархију (док је 8. марта 1947. године свим члановима краљевске породице одузето држављанство и конфискована имовина). У време када је Петар II Карађорђевић пренео своја краљевска овлашћења на ренегат који је контролисао Јосип Броз Тито, принц Томислав је био законити наследник Круне и према тадашњем Уставу Југославије, једина особа којој је краљевска власт могла бити пренета.

Pročitajte i  Искрена порука монаха Арсенија Српкињама: Голотињом ћете привући само мушкарце јефтиније од вас!

После Кембриџа, краљевић Томислав решио је да се посвети воћарству. Док је похађао пољопривредну школу, радио је као обичан надничар у једном воћњаку у покрајини Кент. Године 1950. купује имање у покрајини Западни Сасекс. Највише се бавио узгојем јабука, на имању од 80 хектара, које је у једном тренутку имало 17.000 стабала.

Фото: Јутјуб/принтскрин/РТС

Оженио се 7. јуна 1957. у Залему (Баден, Западна Немачка), принцезом Маргаритом од Бадена, са којом је добио сина Николу (1958) и ћерку Катарину (1959). После развода 1982. године, оженио се исте године девојком из суседства, Линдом Мери Бони, с којом има два сина, Ђорђа (1984) и Михаила (1985).

Краљевић Томислав је био веома ангажован у животу српске емиграције, организујући бројне прославе и пикнике на свом имању и учествујући у бројним хуманитарним организацијама и иницијативама. Био је, између осталог, председник Југословенског комитета за указивање помоћи старим ратницима, заштитник цркве Лазарице у Бирмингему, и председник одбора за обнову манастира Хиландар. Такође је био високи званичник британског огранка хуманитарног Реда Витезова Св. Јована.
Током раскола у Српској православној цркви, током ’60-их година па све до његовог краја 1992. чврсто је стајао уз Патријаршију у Београду, и давао јој јавну подршку широм српске емиграције. Године 1990. одбио је понуду Демократске странке из Београда, да буде њен председнички кандидат на првим послератним изборима у децембру те године.

Pročitajte i  PLANINA RUDNIK: Vazdušna banja i jedini pravi svedok opljačkanog blaga Đurđa Brankovića

Први је члан краљевске породице који се трајно вратио у Србију, почетком 1992. године, када се настанио у Задужбини краља Петра I Карађорђевића на Опленцу, који је убрзо постао Мека за све оне који су хтели да лично сретну последњег живог сина краља Александра I. Убрзо је постао веома популаран у народу, поготову због својих честих обилазака српских бораца у Републици Српској и Републици Српској Крајини, и помоћи коју је, заједно са супругом, принцезом Линдом, доносио. Постојале су и иницијативе да се именује за Кнеза српског дела Босне и Херцеговине, што тамошње политичко руководство није прихватило.

После јавне прозивке председника Србије Слободана Милошевића, да је „издао“ Републику Српску Крајину након њеног пада, почетком августа 1995. године, његово медијско присуство се драстично смањује. Последњих 5 година живота борио се са тешком болешћу, али је одбио понуде да се лечи и подвргне хируршком третману у иностранству у тренутку када су НАТО снаге започеле бомбардовање Југославије 24. марта, 1999. године. Уместо тога, обилазио је бомбардована места и, иако тешко болестан, поделио судбину народа.

Преминуо је 12. јула 2000. године, на дан Сабора Светих Апостола Петра и Павла, славу породичне крипте на Опенцу, где је и сахрањен, уз присуство више хиљада поштовалаца и чланова породице. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду 16. децембра 2013. године.

Pročitajte i  "Рекли су да сам угурао Србе и децу у логор": Редитељ Даре из Јасеновца о избацивању филма из трке за Оскар

Оно што је мање познато о Томиславу Карађорђевићу јесте чињеница да је њему посвећена песма чувеног београдског бенда „Блок аут“ под називом „Осам и тридесет“. Нумера се нашла на албуму „Црно, бело и сребрно“ из 1994. године и дуго времена се сматрало да је посвећена Драгољубу Дражи Михајловићу, будући да су јасне алузије на страдање од руке комунизма и на „црвено доба“ које је уследило. Ипак, текстописац и фронтмен групе Никола Врањковић је у једној изјави отклонио дилеме и рекао како је заправо принц Томислав био тема.

Текст песме је приложен у целости, као и снимак.

„Затвори очи сада задњи пут
И сети се
Шта је све прошло док си ћутаo
Пронађи ме

Улице нема с твојим именом
Где је врт сећања
Места су сва без резервација
У осам и тридесет

Он зна да црвено бледи временом
Проћи ће
Младост је нека савим друга ствар
Не познаје

Он добро зна кад боли истина
Острва црна су
И добро памти где те послао
У осам и тридесет

Сломљени крст у мутној води
Памти све
Гвоздени звук у глувој соби
Одлазе

Одлази ноћ, вампири беже
Заувек
Никада више доћи неће
У осам и тридесет

Он није живео као краљ
У осами
Он није живео као краљ
У осам и тридесет“

Извор: ОПАНАК/Википедија

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име