Глумац Небојша Глоговац напустио нас је 9. фебруара 2018. године. Небојша је после тешке борбе са опаком болешћу преминуо у Институту за онкологију и радиологију Србије.
Небојша је волео да црта, а писао је поезију од студентских дана, па до краја. Баратао је речима, волео је да напише поруку у стиху. Његове СМС-ове и данас сви његови ближњи чувају. Kако кажу, био је “Шекспир СМС-а”.
После његовог одласка, његова супруга Милица је у болној селидби пронашла једну свеску са цртежима и поезијом, а једна од његових многобројних песама сада је први пут угледала светлост дана.
Тужно позориште
Имам тужно позориште.
Око јастука са лоше нацртаним цвећем.
Са зидова још цуре нечије сузе.
Између црно-белог и колора.
Један рефлектор.
Један гледалац.
Много глумаца.
Много.
Пар искрених.
Са осмехом И сузом.
Али гледалац се занео, па заборавио да тапше.
Сад седи сам.
Затвара очи и представа се наставља.
На трен види њихове руке одозго.
Према њему.
Игра се њима.
Играју се.
Смеје се јако као никад.
Тресу се сузе на зидовима.
Осећа ритам и дах на врату и Сунце у стомаку и светло у глави.
Врисак. И мир.
И мир.
Нема аплауза.
Отишао је последњи гледалац.
(Курир)
