Порука сваком мушкарцу: Зашто треба да подигнете споменик жени која вам је родила дете!

0
736

Далеко од којекавих скупих сумита, још скупљих лимузина, празних разговора, аматерских церемонија и трошења порезног новца, седим на плажи.

Нектарина, 150 динара кило (део иде за споменуте церемоније и лимузине), цеди се низ браду и лагано залива прве седе на прсима. Уживам. Гледам море у свој својој огромности.

Оно је увек ту, као веран пријатељ, увек добре воље, увек спремно пустити ме у своју душу. Поглед лево низ ситни шљунак, предвиђен за излежавање радних људи и грађана у ретким тренуцима одмора.

Вратим поглед на мој комад мора, а у кадар ми се, као нека тиха антилопа, увуче трудница. Прекрасна жена с бебом под срцем. Широког лица, дуге смеђе косе, великих очију, дугих руку и ногу само мало одебљалих од воде која се задржава у том светом телу спремном на свет донети нови живот. До колена у мору, стварно у мени изазива страхопоштовање. Јер знам шта је чека. Био сам на два порођаја.

Кад спозна ту тајну, кад види шта све женско тело мора да поднесе, сваки иоле нормалан мушкарац, кренуће у потрагу за каменом, како би жени која му је родила децу, исклесао споменик. Кажем, ако је иоле нормалан и продуховљен. Јер, драги хомо балцаницуси, све можете сами, али децу не можете имати без ње.

Манчестер и Барса су невероватно важни. Па неки млади ликови трче за лоптом, зарађују милионе, а ви од тога немате баш ништа, наравно да је то страшно важно. Кладионице су ужасно важне.

Pročitajte i  Пронађи свој датум рођења и цвет који те описује: Сазнај КАКВА те судбина чека помоћу старословенског хороскопа

Финска хокејашка лига, турски рукомет, индијски крикет и све остале животно важне активности, прави су терен вашег доказивања. Ништа лакше него погодити у којој ће минути неки Кореанац забити гол, дакле невероватном интелигенцијом прогурати глупу лопту преко црте.

Ми мужјаци се у то морамо укључити. Па онда рат. Ми смо ту, показало се недавно. Посебно с немоћним бакицама које су, јадне, поверовале да нећете моћи да извршите наређење неког комплексаша с украсним еполетама, зарађеним на малтретирању потчињене војске.

А, многи су могли. Кад вам пријатељ каже да би требало пребацити неку робу, на црно, нешто украсти, закинути, избећи порез, прошверцати. То ми можемо, ма нема проблема.Али, јбг, за децу нам треба она.

За наставак врсте и часног презимена, треба нам жена. Једноме од нас, баш ова жена која стоји испред мене на плажи. Дивна, храбра, издржљива, несебична жена. Она је, због детета које носи, спремна добити двадесетак кила, потпуно пореметити хормонску равнотежу, цедити се на све стране, урлати од болова, из властитог тела избацити нови живот.

Дакле, пород. Ни први нити други пут нисам могао схватити како се мора осећати будућа мама кад почну трудови. Зна да ће бити све јачи, зна да нема назад, зна да мора до краја и зна да ће јој болови заувек остати уписани у свести. Зна светица да ће се знојити, да ће јој цурити млеко, да ће рана после порођаја болети, јасно јој је да се овај испит не може одложити за јесењи рок. Не може.

Pročitajte i  Рецепт који вреди чувати: Домаће погачице са чварцима које ћете обожавати

Сећам се оног злокобног звука монитора који региструје трудове, хладног лица сестре која свако мало долази да види колико је центиметара жена отворена. И да, сећам се да су често гледале мене, јер ми је крв од страха престала тећи према жилама лица. Потпуно.

Као да неко затвори неки вентил на врату и скрене крв назад према стомаку. Чуо сам повремено свој глас који јој на ухо шапуће да ће све бит ок, да ћемо имати дете, да сва мука има смисла, да ћемо бити срећни. Као да ће јој то у тим стравичним боловима и свему што је чека, помоћи.

Знам да су многи филмови покушали дочарати тренутак кад то мало плаво тело излети сестри у руке. Ново створење које, дошавши из воде, први пут покушава удахнути. И први пут види чудо од људи и неонског светла које му пробија мале очи. Не могу замислити шта би то мало топло створење прво помислило него: “Мили Боже, јел то крајња дестинација или идемо још негде? Плеасе, реци да је ово друго.”

Pročitajte i  Сремска Митровица кроз векове: Домовина великих римских царева, 5 пута спаљивана и пустошена

На сву срећу не зна мало злато ништа о томе где је рођен и што ће све у том животу морати проћи.Наравно да је вера нешто потпуно лично и приватно, али рећи ћу вам једно. Сигуран сам да је у тренуцима кад жена рађа, кад сви у соби чекају први удах и плач, кад сви стрепе хоће ли све бити у реду, кад чак и маму на тренутак престане да боли, сигуран сам да је Бог тада најближе.

Ту, крај те сестре. Ту, лежи покрај те измучене труднице, крај натеченог и крвавог тела драге и неустрашиве жене коју ће та беба до краја света звати мамом. Волео бих да могу видети Бога који с овом трудницом на плажи стоји до колена у води, држи је на длану да се не оклизне.

Да заједно дочекају дан кад она неће више бити само жена. Дан, кад ће постати мама. Драга “моја” згодна трудна жено, теби и малом створењу које носиш, желим здравље и весеље. Суммитима успркос. А тати? Молим те човече, немој више да мислиш на себе. Буди јак и немој никада заборавити да цениш и љубиш мајку твог детета. ОК?

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име