СПЦ обележава Праведног Јова – Причу о њему СВАКИ ПРАВОСЛАВАЦ мора да ЗНА

0
2392

Српска православна црква и њени верници обележавају Светог праведног и милосрдног Јова.

Прича о Праведном Јову иде овако:
У арабљанској покрајини Уз живео је богобојни и праведни човек Јов. Срећа га је у свему пратила. Поред седам синова и три кћери имао је и седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магараца и безброј послуге. Док су му се деца на гозби веселила, а он на свом пољу приносио жртве паљенице, на небу се пред Господом скупише анђели, међу које дође и Сотона. Господ упита Сотону откуд иде, а он му одговори:

“Проходих земљу и обилазих.”

jov

Опет га упита Господ: “Јеси ли видио слугу мојега Јова? Нема онакога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла.” А Сотона му на то одговори:  “Еда ли се Јов узалуд боји Бога? Нијесам ли га ти оградио у кућу његову и све што има свуда унаоколо. Ђело руку његовијех благословио си, и стока се његова умножила на земљи. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има, псова ће те у очи.”

А Господ му рече: “Ево, све што има нек је у твојој руци; само на њега не дижи своје руке.”

Сотона оде од Господа. Убрзо почеше Јова несреће сналазити. Савјеци му отеше стоку и побише пастире, а огањ небески спали му овце и слуге. Халдејци одведоше камиле, а ветар стиже из пустиње, сруши му кућу и сахрани под њом његове кћери и синове. Јов раздера хаљине своје, остриже главу, и поклонивши се Господу покорно рече: “Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње.”

Pročitajte i  Свети апостол и јеванђелист Марко: Славимо творца и проповедника првог Јеванђеља

Бог је био веома задовољан што се у побожног човека није разочарао и пребацивао је Сотони што га је наговарио да га ни кривог ни дужног мучи. Али Сотона се не предаде, и злобно рече: “…пружи руку своју и дотакни се  и костију његовијех и меса његова, псоваће те у очи.” А Господ рече Сотони: “Ево ти га у руке, али му душу чувај.”

Сотона оде од Господа, а Јову освојише тело живе ране. Седео је, јадник, у пепелу и стругао их црепом. Несрећом разгневљена, жена га је засипала погрдама и питала га: “Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри!”

Јов јој на то мирно одговори:”Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати?”

Три пријатеља Јовова чуше за његове муке и дођоше, сваки из свог града: Елифас Теманац, Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин. Kад га видеше, расплакаше се, раздераше своје плаштове и посуше се прахом по глави. Из поштовања према његовом болу, седам дана и седам ноћи седели су тако не проговоривши ни речи. Потом се Јов трже из свог бола и сломљеним гласом поче се жалити на судбину:

Pročitajte i  Свети пророк Јеремија -обичаји налажу да данас обавезно УРАДИТЕ ОВО

pravedni jov

“Не било дана у којих се родих, и ноћи у којој рекоше: роди се ђетић! …Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројила се у мјесеце!… Потамњеле звијезде у сумрачје њезино, чекала виђело и не дочекала га, и не виђела зори трепавица… Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.”

Елифас Теменац слушао је његову тужаљку забринуто, па му прекорно рече: “Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путова твојих надање твоје?” Али Јов је јадиковао и даље:

“Слушао сам много таких ствари; сви сте досадни тјешиоци…

Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.

Бијах миран и затр ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за биљегу.

Опколише ме његови стријелци, цијепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.

Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.

Pročitajte i  Помолимо се за здравље и срећу молитвом Светом Василију Острошком

Сашио сам костријет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.

Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сјен;

Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.”

У дугом разговору пријатељи му рекоше да је можда ипак морао згрешити, јер Бог невине не кажњава.  Али, Јов им се у све клео и зазивао Бога за сведока да није грешио и да трпи невин. То њихово расправљање слушао је млади Елилуј. Најзад и он се умеша у разговор четири пријатеља и рече им да, по његовом мишљењу ни једна ни друга страна није у праву. Патња није увек казна за почињене грехе. Бог често искушава своје најоданије смртнике, да их учврсти у њиховим врлинама. Јов је проклињао своју судбину за све време разговора, али ни на тренутак није губио веру у недостижну мудрост божјег провиђења. У награду за безграничну веру Бог му се јавио из страшног вихора и рекао му да се узалуд труди да открије узрок своје патње, јер свемоћне и мудре намере божје прелазе границе људског разума. Јов се покорио и покајао, а Бог му је вратио синове и кћери и све његово имање.

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име