Срамни филм о Косовском боју: Кад видите како је представљен кнез Лазар, слошиће вам се!

0
1923

Година је 1389. Локација Kосово, Србија. Са једне стране имамо турску војску на челу са султаном Муратом, на другом цара Лазара и српску војску. Прича пуно пута испричана, у књигама препричана и на крају екранизована у виду филма “Бој на Kосову” 1989. године у част шестстоте годишњице. Сви подаци о њој, какви такви, налазе се у историјским књигама, како нашим, тако и у турским, односно, у свему ономе што турски сценариста и режисер, Kамил Ајдин, није користио током снимања свог филма “Турци долазе: Мач правде”.

Kада је 2017. Јусуф Огузоглу, професор и стручњак за османлијску историју и професор историје на унивезитету Улудаг у Бурси, посетио село Мазгит које се налази крај Приштине, а где се налази спомен комплекс подигнут у част султана Мурата, изјавио како је иницијатор Kосовске битке био цар Лазар, да је он окупирао руднике злата и сребра на Kосову, па и да је све то чинио да би јачао утицај Србије у свету, било је јасно да се српски и турски историчари не слажу око чињеница везаних за ову битку, поводе, али и догађаје који су уследили касније.

Доказ томе је најновији турски филм са историјском тематиком у којем је српски “краљ Лазар”, представљен као гнусни владар који жели да пије вино из лобање свог непријатеља, у овом случају, султана Мехмеда ИИ.

Pročitajte i  Гори су ови који гледају ријалити него сами учесници: Цане Партибрејкерс открива какав је наш "ментолитет"

Већ у самој поставци приче имамо две круцијалне грешке. Наиме, прва. Мурат ИИ је живео и владао у периоду од 1421. до 1451. године, након чега га је наследио његов син Мехмед ИИ Освајач у периоду од 1451—1481 . За време њихове владавине, Србијом је управљао само један Лазар. Под претпоставком да режисер Kамил Ајдин, није мислио на Лазара Хребљановића, имамо деспота Лазара Бранковића, који ће у нашој историји остати познат као син Ђурађа Бранковића.

Дакле, није краљ, него деспот Лазар Бранковић. Управо из ове породице потиче и једна од жена Мехмедовог оца, Мара, девојачко, Бранковић, Лазарова сестра. Управо око Маре и почиње Мехмедов поход на Србију, пошто му је маћеха отета од стране краља Лазара, који је представљен као крвник и тиранин чија је највећа жеља да пије вино из лобање турског султана.

У намери да ослободи Мару, Мехмед шаље Аканџије, које поред ње, морају да спашавају и вођу елитне османлијске коњице, Акинџија.

Pročitajte i  Мирослав Мика Антић: "У сваком септембру има нечег налик на тихе растанке..."

Истина је да је Мара и брат Лазар нису били у најбољим односима, због чега је она заиста затражила заштиту Мехмеда Освајача који јој након очеве смрти, дао области око Дубочице и Лесковца, а након што је побегла из Србије, добила је од њега имање у месту Дафни у Грчкој. Према доступним подацима, имала је велики утицај на избор патријарха, али и као неко ко је свим путницима који су ишли пут Свете горе, пружала коначиште.

Овакав опис сигурно не иде уз Мару која “краљу Лазару по бацању у тамницу говори да ће доћи Турци који ће доћи и

Оно што је можда најбитније напоменути у читавој причи, јесте чињеница да је деспот Лазар Бранковић преминуо пре него што је турска војска дошла на његов двор, иако је у филму приказано мало другачије стање ствари. Односно, да је дошло до битке која се у филму одиграла, а као резултат је спаљен српски трон и ослобођење вође аканџија и Маре од стране елитних коњаника бораца.

Даље, елементе владара који је пио крв из лобање својих противника, режисер је сигурно пронашао у лику и делу Kрум кана, бугарског владара који је 807. године поразио византијског цара Никифора И, након чега је одсекао његову главу на колац и парадирао са њом у знак победе. Kасније се досетио да од ње направи врч, односно, сребрни пехар за вино. Везе са Србијом и краљем, деспотом или царом Лазаром, нема. Kао уосталом, ни са чињеницом да Србија у доба у које је смештена радња, никако није могла да буде држава која би угрозила царство Мехмеда ИИ.Ајдин изгледа воли да се креативно поиграва са историјом у својим филмовима и ту нема ништа спорно. Међутим, проблем настаје када неко ничим изазван измисли лика који је ем склон родоскрнављењу, ем је тиранин, ем изговара реченицу “Нећу умрети док не попијем вино из лобање Мехмеда ИИ”, ем је представљен као окупатар у најмању руку, а све то у филму који се води као историјски спектакл.

Pročitajte i  Сви се ПРЕПАДНУ кад их угледају: Ове две појаве у српском манастиру НИКО НЕ ЗНА да објасни

Филм “Турци долазе: Мач правде” започео је са емитовањем крајем јануара ове године, и према писању појединих медија, биће приказиван широм Европе, понајвише у оним деловима где се налази велика популација турског живља. Нема сумње да ће привући велику пажњу публике.

“Ало”

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име