Иако је то добро позната чињеница, тешко је замислити да је територија Србије некада била велико водено пространство познато под називом Панонско море. Ова огромна водена површина постојала је у континуитету око 30 милиона година, а била је само део праокеана Тетиса.
Данашња Војводина, делови Мађарске, Румуније, Украјине, Хрватске, Словеније и Чешке били су сасвим под водама Панонског мора. Тектонски поремећаји и земљотреси утицали су на мењање његове површине и облика. Море је заузимало око 200.000км2 са максималном дубином од 1000 метара. Ниво воде се вековима мењао, а тек понекад се дешавало да највиши делови Балкана изроне изнад водене површине.
Док се Србија купала у морској води, у њеном окружењу је цветала флора и фауна. Осим биљака које и данас срећемо широм наше земље попут храста и врбе, захваљујући температурама вишим од данашњих, цветале су и медитеранске варијанте као што су фикус и ловор. Фауна је обухватала примерке које сада можемо да видимо само препариране, у музејима: сабљозубог тигра, мамута, мастодона и данашње афричке врсте: хијену, жирафу и носорога. Крокодили неупоредиво већи од њихових савремених потомака, слободно су шетали овим територијама. О њиховом постојању сведоче делови скелета откривени у околини Параћина.
Најбољи доказ о бујању животињског света на овим просторима су фосили мамута откривених у Костолцу и Кикинди. Кика и Вика, како су из милоште назване по местима на којима су пронађене (Кикинда и Виминацијум) одлично су сачуване. За Вику се процењује да је стара око милион година и претпоставља се да је страдала заглављена у муљу, што је допринело одличном очувању скелета.
Сергеј Јасењин: Животна порука која се не заборавља
На Старој планини, такође на основу откривених остатака, живели су, веровали или не, диносауруси. Стопала и ситнији делови скелета диносауруса Thecodontosaurusa су нажалост једино што је пронађено, а узрок томе су вероватно тектонска померања. Научници се, свеједно, слажу да будућност ових горостаса на минималној површини копна око Панонског мора није била могућа у дужем периоду.
Прочитајте и: Владета Јеротић открива шта је оно што човек највише скрива
Средином плеистоценске епохе салинитет мора се постепено смањује и оно се распада на мање слатководне површине да би на крају остало само копно. Пре 43.000 година овде је живео неандерталац који је насељавао пећине и ловио мамуте и остале животиње.
Како стручњаци тврде, глобално отопљавање прети у све озбиљнијим размерама и није сасвим искључена могућност поновног настанка мора на нашем подручју.
Извор: Опанак
