Srbija na mapi svetske baštine: Darko Tanasković za “Opanak.rs” otkriva koji srpski biseri ulaze na čuvenu listu Uneska

0
1073
Foto: Jutjub/printskrin/SRPSKA RTV

Srbija je poslednjih godina vodila iscrpljujuće političke bitke unutar Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) zbog pokušaja samoproglašenog Kosova da postane član ove organizacije i prisvoji najznačajnije srpsko kuluturno i istorijsko nasleđe. Ipak, naša država u Unesku učestvuje i u nešto drugačijim, a jednako iscrpljujućim borbama.

O tome koliko je teško ubediti najprestižniji i najstručniji svetski sud da je neki srpski kulturni ili istorijski spomenik zaslužio mesto na Listi svetske baštine razgovaramo s bivšim ambasadorom Srbije pri Unesku Darkom Tanaskovićem.

Foto: Jutjub/printskrin/SRPSKA RTV

On za portal “Opanak.rs” kaže da je konkurencija sve žešća. Iako je sve više zemalja koje krajnje angažovano predaju svoje nominacije i ozbiljno promovišu svoje kulturno nasleđe, Tanasković ocenjuje da Srbija ima šanse da se, posle 2016. godine, kada se poslednji put “probila” na listu, ponovo raduje.

Koliko je teško probiti se na Listu svetske kulturne baštine?

– Upisivanju kulturnog dobra na Listu svetske baštineUneska prethodi dug i složen put, regulisan strogim propisima ove organizacije. Tu se pođednako ozbiljno gleda na suštinsku i formalnu stranu svakog slučaja i svih faza postupka. Nije dovoljno da neko kulturno dobro po opštoj oceni poseduje izuzetnu univerzalnu vrednost, već
to treba stručno argumentovati i dokazati, na osnovu većeg broja parametara, a nužno je i da svaki nominacioni dosije bude formalno saobražen standardima Uneska. Posebna pažnja posvećuje se i načinu na koji se predviđaju zaštita i održavanje svakog kulturnog ili prirodnog dobra i odgovorno upravljanje
njime. Stav prema svakom konkretnom predlogu i svoju preporuku saopštavaju nezavisna, savetodavna ekspertska tela, a konačnu odluku o upisu donosi
Komitet za svetsku baštinu. Upisivanje dobra na Listu svetske baštine veliki je izazov za svaku državu i njene nadležne organe, institucije i službe.

Pročitajte i  Zaboravićete kad ste brisali prašinu poslednji put: Napravite domaći sprej od sastojaka koji su svima dostupni

Koliko je za Srbiju značajno što je deo njene baštine postao i deo svetske, na listi Uneska?

– Za svaku državu je, iz više razloga, značajno da ima što više kulturnih dobara na Listi svetske baštine. Pored toga što posedovanje takvih, verifikovanih dobara doprinosi kulturnom prestižu zemlje, njihovo nalaženje na Listi ima
odraza na olakšavanje pristupa namenskim fondovima za finansiranje čuvanja, izlaganja i restauracije kulturnih i prirodnih dobara, veće zanimanje donatora, kao i obraćanje Unesku u slučaju ugrožavanja tih dobara na bilo koji način. Posredno, kulturno nasleđe na Uneskovoj listi doprinosi i tome da turistička ponuda države na čijoj se teritoriji ono nalazi dobija na privlačnosti.

Osim onih na listi, srpski spomenici i prirodni lokaliteti zastupljeni su i na takozvanoj tentativnoj listi Uneska. Šta je tačno ta lista?

Pročitajte i  Srpski visokoletač - domaći golub iz perioda pre Hrista, kog je uzgajala i naša kraljica Jelena Anžujska

– Tentativna lista je, zapravo, preliminaran spisak kulturnih i prirodnih dobara za koje država smatra da bi potencijalno mogla biti kandidovana za Uneskovu Listu
svetske baštine. Nominacije se po pravilu vrše sa toga spiska, kad se izvrše sve potrebne predradnje i pripreme i oceni da ima izgleda da dobro bude upisano. Preduslov je da delo prethodno bude uvršteno na nacionalnu listu
kulturne baštine od izuzetnog značaja.

Unesko mapa Srbije

Koji spomenik ili lokalitet u Srbiji je trenutno najbliži tome da bude uvršten na Listu svetske baštine?

– Ne bih želeo da licitiram, jer je reč o višestruko osetljivoj problematici. Ponekad izgleda da je neko dobro kvalifikovano za nominaciju, pa i upis, a onda se dogodi nešto, objektivno ili subjektivno, što izmeni situaciju. Na našoj  reliminarnoj listi ima izuzetno vrednih prirodnih i kulturnih dobara, kao što su Nacionalni park Đerdap, Utvrđeni manastir Manasija, Istorijsko mesto Bač s
okolinom, Smederevska tvrđava, Granice Rimskog carstva (Limes)… Važno je da se što ozbiljnije i organizovanije radi na pripremanju svih tih, i drugih, dobara za nominaciju. Konkurencija je velika i sve je više zemalja koje problematici promovisanja svoga kulturnog nasleđa pristupaju krajnje angažovano i sistematično, ulažući znatna sredstva. U načelu, dobre šanse imaju tzv. prekogranične, odnosno serijalne nominacije, gde se više država javljaju kao nosioci projekta. Tako je, na primer, Srbija 2016. godine upisala srednjovekovne nadgrobne spomenike stećke, zajedno sa BiH, Crnom Gorom i Hrvatskom.

Pročitajte i  Srbi postavili KRST na krov Kosova i Metohije: Pravoslavno znamenje visoko je 30 metara

U kojoj meri u Unesku ima politike, posebno na primeru borbe naše države da sačuva srednjevekovne spomenike i manastire kao svoje kulturno i istorijsko nasleđe?

– Premda je Unesko specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, politika je u njenom radu prisutna i više nego što bi idealno trebalo da je bude. Ali, to je realnost, po svoj prilici neizbežna, iako su prisutna nastojanja da se Organizacija do najveće moguće mere depolitizuje u smislu smanjivanja intenziteta neposredne, grube politizovanosti. Sadašnja generalna direktorka Odre Azule najavila je depolitizaciju kao jedan od prioriteta svoga programa, što Srbiji odgovara, jer je problem statusa naše kulturne baštine na KiM eminentno
politički, sa kulturnim i drugim posledicama. Nije, svakako, slučajnost to što Kosovo već četiri godine ne podnosi zahtev za prijem u Unesko, iako je učlanjenje u ovu važnu međunarodnu organizaciju Priština odavno obznanila kao jedan od svojih prioriteta.

OPANAK

Inicijalizacija u toku...

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime